Штавише, он је обећао Грузији да ће јој НАТО помоћи да се супротстави све већем „јачању руског присуства у региону Црног мора“. Столтенберг је истакао и да је Грузија посебан партнер Алијансе, чиме је потврдио да одлуке самита одржаног у Букурешту 2008. године не само да остају на снази, већ се и реализују. Нагласио је и да одлуку о ступању у НАТО доноси сама Грузија, као и остале чланице Алијансе, због тога „Русија или било која друга земља неће моћи да утичу на овај процес“.
Међутим, да би се уопште објаснило колико ове Столтенбергове речи имају тежину, неопходно је загребати у односе између Алијансе и Грузије, поготову ако се узме у обзир чињеница да Грузија, малтене од распада Совјетског Савеза, има проблем са две територије које су прогласиле независност – са Абхазијом и Јужном Осетијом.
Артур Атајев, политиколог и историчар, објашњава да постоје три основне компоненте у односима између Грузије и Алијансе. Прва је однос који постоји између генералног секретара НАТО-а и највиших политичких фигура Грузије, будући да се преговори око чланства воде поприлично интензивно, упркос томе што је власт у Тбилисију тек недавно изабрана.
Као доказ томе су, објашњава Атајев, изјаве Столтенберга који је поново чврсто обећао тамошњој власти да ће Грузија обавезно постати чланица Алијансе, иако, као и сваки пут до сада, није желео да говори о временским оквирима када би то могло да буде и озваничено.
Друга компонента је војна, и то је, указује Атајев, најинтензивнији спектар односа који се тренутно развија између Алијансе и Грузије. Чим политичари почну активније да опште, и војска креће све више да сарађује, а доказ томе су војне вежбе које се спроводе све чешће, и то у близини граница Руске Федерације.
Примера ради, само прошле седмице одржана је недеља НАТО-а у Грузији, у којој су учествовале 24 земаља, што је за 10 држава више него што је то био случај на истом догађају пре три године.
Политиколог оцењује и да је трећа компонента сарадње она која се догађа на нивоу цивилног сектора. Према његовим речима, Грузија представља регион у којем се лице НАТО-а перцепира поприлично позитивно, а да би се то реализовало, у тај процес су била укључена бројна цивилна друштва и институти.
Говорећи о војним амбицијама Алијансе, Атајев каже да је грузијска обала Црног мора за НАТО најважније подручје јер се тамо налази лука Анаклија, која би била идеална за нову базу подморница. Међутим, поред црноморског, оцењује, и кавкаски регион је за НАТО такође изузетно интересантан, поготову ако се узме план даљег развоја Алијансе. Сума сумарум, додаје, НАТО у Грузију улази искључиво јер тиме добија још један излаз на Црно море“.
Атајев подсећа и да се тренутно у Грузији реализује око 15 различитих програма Алијансе – у току је припрема новог контингента официра по НАТО стандардима, затим се Грузији активно испоручује оружје, док су на десетине НАТО стручњака на сталној позајмици тамошњем Министарству одбране. Дакле, у току је озбиљно комплетирање грузијске армије према стандардима НАТО-а, истиче.
Упитан како Русија на активности Алијансе намерава да одговори, Атајев подсећа да је Москва увелико кренула убрзано да повећава своје војно присуство у Абхазији и Јужној Осетији, те да су управо те руске базе, које су распоређене на тим територијама, заправо најјаче тренутно базе које постоје на Великом Кавказу.
„Такве базе немају ни Турска, али ни НАТО. Реч је о најразличитијим системима који су у пуној борбеној готовости и то је реалан одговор Русије, што Алијанса јако добро зна. Управо зато НАТО више ’зачикава‘ Русију него што предузима реалне кораке“, појашњава.
Атајев додаје и да руске базе у Абхазији такође имају и своју црноморску дивизију, што је такође компонента која ће у актуелној војнополитичкој ситуацији обуздавати НАТО.
