Држава је, рекао је Александар Вучић, спремна да разговара како да се реши тај проблем и најавио да би то државу коштало око 120 милиона евра.
„Спремни смо да преговарамо са банкама да ако суд донесе одлуку, оне плате 60 или 70 одсто, а да ми помогнемо са 20 или 30 одсто, да би се банке умилиле да на одређени начин помогну. Јер није фер да неко плати толики новац, а остане без свега“, рекао је Вучић и истакао да ће до наредног петка бити предложено решење и замолио грађане да се у међувремену уздрже од протеста.
Председник Србије је најавио да ће у Влади разговарати о томе како да се помогне у случају 16.800 предмета који су тренутно отворени и како да се кредити из швајцарских франака пребаце у евро, а да се не направи хаос у финансијском систему Србије.
Адвокат и члан управног одбора Удружења ЦХФ (швајцарски франак) Србија Јелена Павловић, после данашњег неочекиваног појављивања Вучића пред члановима Удружења који су шест дана протестовали пред судом, рекла је да је тиме била задовољна, јер је први пут неко коначно хтео да чује и другу страну. До сада је, како је рекла, до врха долазила само порука шта банке мисле о овом проблему.
„Очекујем да у понедељак буде формирана радна група и да се у том оквиру шире сагледа проблем и јасније схвати да из овога могу да произађу и озбиљни бенефити не само за кориснике кредита, него и за целу државу, чак и по банкарски систем“, рекла је Павловићева за Спутњик.
Она је напоменула да ће протест до петка бити замрзнут, али и најавила њихове следеће кораке.
„Ми ћемо у понедељак ујутру у Председништво однети нашу документацију и ставове по питању кредита у ’швајцарцима‘ и по питању праксе у окружењу, да бисмо показали још један аспект проблема. Јер заиста не разумем резон — ’пропашће банке‘! Прво, неће пропасти. Друго, зашто нико није плакао када су људе исељавали из стана? Зашто дижемо узбуну када банке треба да поднесу терет онога што су радиле“, више констатује него што пита адвокат и члан Управног одбора Удружења.
На питање да ли би на основу оног што је најавио Вучић могао да се назре правац за изналажење решења, она нам каже да не жели да се унапред изјашњава о решењима које није видела. Међутим, додала је да се у Удружењу прибојавају да ако би се решење тицало само кредита који су у отплати, да би то значило да су без помоћи остали они којима је она највише потребна. То је и образложила.
У последње четири године раскинуто је око 5.700 уговора о кредитима који су осигурани код Корпорације за осигурање депозита и сигурно неколико хиљада који нису осигурани. И њима кредит више није у отплати. А помоћ им је потребна.
„Ти људи којима су уговори раскинути, 2. априла ће опет бити пред Немањином 9, јер оно што се наслућује као неко решење, не би обухватало кориснике кредита који су већ раскинути. Они желе да испред Врховног касационог суда сачекају њихов став, јер су најавили да ће 2. априла имати неко своје решење“, рекла је Павловићева.
Чак и ако се донесе неко системско решење, сви случајеви неће моћи да се подведу под тај закон и зато Врховни касациони суд има обавезу да решава ово питање, јер ће се одлука односити на све који су узели кредите у „швајцарцима“. Како на оне који су уговор раскинули, тако и на оне који их још отплаћују, било да су поднели тужбу или не, објаснила је она.
„Ми ћемо заиста истрајати у томе да Врховни касациони суд мора да уради свој посао и да се изјасни о овим кредитима. Уколико је сваки суд у свакој држави у Европи могао да каже да кредити нису добри и да индексација у швајцарском франку није поштена и да се стављају ван снаге, јер корисници кредита нису добили праве информације него погрешне, не видимо ниједан једини разлог да Врховни касациони суд у Србији не може исто то да каже“, јасна је Павловићева.
Њој, каже, није јасно зашто се и даље чека на изјашњавање Врховног суда, тим пре што је поштовање пресуде Суда правде ЕУ о непоштеним одредбама кредита индексираних у „швајцарцима“ из октобра 2017. године обавеза и наших судова, која произилази из Споразума о придруживању и стабилизацији са ЕУ. Европски суд у Луксембургу је пресудио да су банке биле дужне да потрошаче обавесте о свим економским последицама и ризицима које носе кредити индексирани у швајцарским францима, али да то нису учиниле.
По оцени некадашњег гувернера Народне банке Србије и професора Економског факултета у Београду Дејана Шошкића, неће бити нимало лако наћи ваљано решење које неће угрозити неке врло битне принципе једног уређеног друштва и доброг финансијског система.
„Данас решити то питање на начин да се не креирају друге неправедности уопште није лако. Ако се оптерете банке да оне подмире цех оваквих кредита, онда се поставља питање какву ми поруку шаљемо банкарима — да ми одређеном државном одлуком можемо да мењамо слободу уговарања у облигационо-правним односима између уговорних страна. То није добра слика“, каже он.
Док је Шошкић био на челу Централне банке, од 2010. до 2012. године, она је донела одлуку о забрани кредитирања у швајцарским францима, али и закон о заштити корисника финансијских услуга. Њиме је банкама експлицитно наложено да потенцијалне дужнике врло темељно информишу о свим ризицима финансијских трансакција, односно кредита које узимају од банака. Чак и да 15 дана након склапања уговора одустану од својих кредитних обавеза.
Али штета је од 2005. до тада већ била направљена. Ако се терет сада пребаци на пословне банке, он мисли да ћемо доћи у ситуацију да ће се он у суштини превалити на друге кориснике, јер ће банке поскупети своје услуге будућим клијентима.
Шошкић сматра да се у исто време отвара и питање шта с онима који су до овог тренутка променили валутну структуру кредита, или нашли друго решење, или превремено отплатили кредите, или раскинули уговоре… Да ли ће и њима држава нешто компензовати, пита се некадашњи гувернер.
„Мислим да би једини исправан правац био да држава формира одређени фонд или институцију која би имала задатак да помаже грађанима који се налазе у ситуацији да ће ући у банкротство због кредитних услова, пре свега везано за решавање њиховог стамбеног питања. Ако су у питању ситуације да су људи узимали кредите да би себи обезбедили стан, мислим да ту постоји разлог да држава каже да је то друштвени интерес, да се људи не избацују из станова, да се не стварају социјални случајеви и да се у том контексту може правдати државни ангажман“, каже Шошкић.
Он је са жаљењем констатовао да је у нашем банкарском систему и данас највећи број оних кредита који имају валутну клаузулу, односно обрачун у еврима или некој другој валути, што уноси опасан ризик у финансијски систем, како код предузећа која узимају такве кредите, а имају динарске приходе, тако и код грађана.
