У наредних 20 месеци индекс ће додати 364 обвезнице, које је издала кинеска влада, и такозване „банке политика“ (зајмодавци постављени да подрже владине развојне планове и политике).
Аналитичари процењују да ће пуна укљученост привући око 150 милијарди долара страних прилива у кинеско тржиште обвезница, које је треће по величини у свету након САД и Јапана.
„Ово је важна прекретница. Кинеска тржишта капитала настављају да проналазе своје место у глобалном улагању у инвестиције“, изјавио је Џастин Чан, задужена за глобална тржишта у Азији.
Блумберг процењује да ће после овог потеза кинески јуан постати четврта по јачини валутна компонента.
„На глобалном тржишту капитала ово је највећа промена која се догодила у последње време и верујемо да је то оно на шта би сви инвеститори требало да обрате пажњу“, рекао је Хајдин Бриско, шеф фиксног прихода у Азијском Пацифику.
Експерти примећују да су, упркос великој величини кинеског тржишта обвезница, обвезнице у власништву глобалних инвеститора.
Према Кону Гоху, шефу истраживања Азије у АНЗ банци, кинеске централне државне обвезнице имају највеће страно власништво од скоро осам одсто. То је и даље „веома ниско“ у поређењу са 35 процената за америчке државне обвезнице и 28 одсто за дуг британске владе.
У међувремену, неколико других кључних понуђача индекса (укључујући „Индекс државних обвезница ЈП Морган“ — тржишта у развоју и „ФТСЕ Ворлд говернмент бонд индекс“) такође разматрају да ли да додају кинеске обвезнице у своје стандарде.
Гох процењује да ће Кина примити чак 275 милијарди долара страних прилива као резултат додавања обвезница индексима Блумберг, ЈП Морган и ФТСЕ. То би помогло да се повећа удео кинеског јуана у девизним резервама које држе централне банке широм света.
„С обзиром на структурно повећање прилива страног портфолија у наредних неколико година, очекујемо да јуан остане подржан“, рекао је Гох.