Како се наводи, непосредно пре распада СССР-а председник САД Џорџ Буш Старији, премијерка Велике Британије Маргарет Тачер, председник Француске Франсоа Митеран, канцелар Немачке Хелмут Кол, као и шефови дипломатија тих држава, обећали су Москви да бивше државе Варшавског пакта неће ступати у Северноатлантску алијансу.
НАТО је изгубио разлог свог постојања након нестанка „совјетске претње“ и 1993. године су се у САД чули позиви да се, или промени правац делатности, или да се укине. Те пароле су имале „снажан ефекат вуду магије“, која је добила форму инвазије НАТО-а на Балкан под руководством Вашингтона. Даље, „претварање НАТО-а у зомбија“, пише лист, десило се 1994. године, када је Алијанса иницирала програм Партнерство за мир за сарадњу са земљама које нису чланица организације. Тада су се Пољска, Чешка и Мађарска и практично цела источна Европа постројиле на на прагу Алијансе, јер су им САД обећале војну помоћ против „руске претње“.
Своју улогу, нагласио је магазин, одиграли су и избори у САД 1996. године, када су се и Бил Клинтон и његов противник Боб Дол заложили за ширење НАТО-а.
Лист наводи да Русија ’90-их година није представљала претњу, нити је било разлога сматрати да се она може вратити. Ипак, Клинтон и амерички сенатори су били очарани могућношћу да се направи прави историјски избор и перспективом да се сакупи што више новца за кампању. Осим тога, за ширење Северноатлантске алијансе су били заинтересовани и произвођачи оружја, пошто им је ступање нових држава у организацију обећавало нове наруџбине.
Сада, наводи лист, у Алијансу намерава да ступи Грузија која је постала војни протекторат САД.
„Ако амерички председник Доналд Трамп не жели да Москва види у Грузији будућу платформу за напад на Русију, треба једноставно да каже ’не‘“, закључио је аутор чланка.
