Драма у Венецуели се наставља, оцењује за Спутњик новинар Борислав Лалић, дугогодишњи дописник из Латинске Америке. По опробаном сценарију, Американци су решили да скину са власти председника Николаса Мадура пре два месеца и сада у ту сврху користе већ „опробане канале у многим земљама Латинске Америке“, као, на пример, пре 50 година у Чилеу.
„Они ће поткопати економску ситуацију у земљи, довешће до хаотичне кризе која већ постоји и без садашњих притисака, а то се види по несташицама струје и робе широке потрошње. Американци желе тако да изазову незадовољство народа, не би ли срушили Мадура изнутра“, каже Лалић.
У Венецуели користе „канале“ као и у претходним случајевима рушења власти по земљама Латинске Америке — делују амерички агенти, венецуеланска олигархија, опозиција и наравно Гваидо, који је њихов човек кога су лансирали и признали као самопрокламованог председника Венецуеле, што је без преседана.
Сада је Мадуро, односно власт у Венецуели, на великим мукама. Међутим, евентуално хапшење Гваида после укидања посланичког имунитета било би веома ризично за власт Николаса Мадура, сматра наш саговорник.
Сâм Мадуро, показало се то за ових месец-два дана, није харизматична личност, није успео око себе да окупи опозицију ни масе у Венецуели и зато ће, ако ухапсе Гваида, на тај начин „навући себи на врат и гнев одређеног дела грађана“.
„Увек је непопуларно хапсити посланика, без обзира како се он понаша. Наравно, навући ће и већи притисак Американаца. Оно што је за Венецуелу добро, јесте то да је талас притисака и претњи САД, да ће употребити сва средства да Мадура уклоне, ипак спласнуо. Трамп је схватио да не би било популарно у години кад почиње председничку кампању да иде на војну интервенцију“, уверен је Лалић.
То не значи да и даље неће бити притисака и претњи, а питање је колико је власт у Венецуели способна да под таквим притисцима и санкцијама предузме неке мере и олакша економске тешкоће становништва.
Питање је шта је у хуманитарној катастрофи у којој се налази Венецуела изнуђено притисцима са стране, а шта је последица неспособности власти да решава економске проблеме грађана. А да власт није баш најспособнија, показује и то што је економска криза настала и пре него што се Гваидо самопрогласио за председника.
„Све у свему, мислим да се драма у Венецуели наставља, без обзира што су донекле спласнули амерички притисци, али ће се они наставити јер је криза велика и два блока су непомирљива. Не видим где је ту решење на кратке стазе, где је ту договор између опозиције и Мадура и на чему би се градио договор. Евентуално на новим парламентарним изборима, што, такође, неће бити лако“, каже Лалић.
Према његовим речима, очигледно је да Мадуро неће поднети оставку што се од њега захтева, а и још једна ствар је прилично извесна, а то је да војни врх у Венецуели већински, ипак, подржава Мадура.
За несташице воде, које прете да прерасту у досад невиђену хуманитарну катастрофу, требало би да се пронађе решење, јер „Венецуела није банана република“, већ земља од 32 милиона становника која је имала велике приходе од нафте. Међутим, велико је питање да ли ће то успети под таквим притисцима и санкцијама.
„У нервози коју преживљава режим Николаса Мадура, питање је колико је способан и колико је у могућности да нешто реши. А ако не реши, хуманитарна катастрофа која је већ приметна у Венецуели ће се наставити и заоштравати, а са њоме ће се заоштравати и унутрашње насиље између људи — почевши од пљачки, до политичких или терористичких сукоба. Дакле, ситуација је за Николаса Мадура изузетно тешка“, закључио је Лалић.
