„Русија ће бити тема разговора министарског састанка. То је претња Алијанси и Сједињеним Америчким Државама. Претпостављам да ће се расправљати о свим аспектима руске претње, укључујући акције у Керчком мореузу и тзв. анексију Крима, окупацију Грузије, напад на Скрипаљеве, кршење Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета“, рекао је он.
Састанак министара спољних послова одржаће се у Вашингтону 3. и 4. априла.
Москва је више пута наглашавала да Русија никада неће нападати ниједну земљу НАТО-а. Према речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, НАТО добро зна о непостојању планова Москве да било кога напада, али његови представници једноставно користе изговор како би распоредили још технике и батаљона у близини руских граница.
О мерама због инцидента
Амерички званичник је додао да ће министри спољних послова НАТО-а на састанку у Вашингтону усвојити пакет мера као одговор на акције Русије у Црном мору.
„Пакет мера у Црном мору је део нашег одговора на изазове са којима се суочавамо у том региону. Не само због инцидента у Керчком мореузу, већ и зато што сматрамо да Русија прети Алијанси на целом источном крилу, а не само на северу. Не желим да истрчавам пре министара, али исход ће бити пакет мера у Црном мору“, објаснио је он.
У недељу, 25. новембра 2018. године, бродови украјинске морнарице „Бердјанск“, „Никопољ“ и „Јани Капу“, нарушавајући чланове 19 и 21 Конвенције УН о морском праву, нелегално су прешли државну границу Русије. Бродови су ушли у привремено затворене воде Русије и неколико сати изводили опасне маневре, не одговарајући на захтеве руских бродова који су их пратили. Сва три брода су задржана и касније превезена до луке у Керчу.
Инцидент у Керчком мореузу председник Русије Владимир Путин оценио је као провокацију, истакавши да су међу члановима посаде на украјинским бродовима, који су нелегално прешли границу Русије, била двојица припадника Службе безбедности Украјине, који су фактички руководили том специјалном операцијом. При томе је Путин нагласио да су руске граничне службе вршиле своју дужност заштите државне границе. Према његовим речима, провокација на Црном мору везана је за низак рејтинг украјинског председника Петра Порошенка уочи избора.
