„За разлику од ЈНА, ми смо имали сателитске обавештајне податке“, каже Ивашов у интервјуу за Спутњик, објашњавајући и како је та помоћ изгледала у обарању америчког невидљивог авиона.
— За невидљиви авион су помогли наши стручњаци након што су југословенски радари били уништени и српски војници нису могли да виде ни обичне авионе, а тим пре ни невидљиви. И наши сателити давали су податке о полетању тог авиона, курс којим лети и кад је стигао.
Зашто Србија није добила од Русије С-300?
— Водили смо разговоре са Слободаном Милошевићем у периоду од новембра 1998. до фебруара 1999. године и предлагали да узму од нас комплексе С-300, требало је ојачати ПВО систем. Али Срби нису имали новац.
Ни ви (Русија) нисте имали новац…
— Није ствар у новцу. Испоруком наоружања није се бавило Министарство одбране, већ комерцијална организација „Росвооружење“. Када смо писали белешку за Јељцина да треба дати те комплексе на лизинг док су трајали ти преговори поново су уведене санкције и нас су одбили. Ипак тврдим да би, да је бомбардовање потрајало још две недеље, натовцима била нанета озбиљна штета. Зато што смо, рећи ћу отворено, док је трајао рат припремали српске конструкторе и обучавали их да раде на комплексима који нису били С-300, јер је то било тешко испоручити, већ други, али једнако ефикасни.
Учествовали сте у преговорима пред крај рата на којима је специјални представник руског председника био Виктор Черномирдин.
— Ми смо као стална чланица СБ имали иста права као Американци и НАТО. И кад они неће да се договарају, него нам нуде да са једним батаљоном учествујемо у америчком сектору и да будемо подређени америчком генералу убедио сам министра одбране Сергејева да ћемо, ако на то пристанемо, бити духовно и морално сломљени. Ако неће да се договоре, ми ћемо планирати своју операцију. Да, идеја је моја и убедио сам колеге. А шта се даље десило — па оно што су нас учили: испланирати специјалну операцију, далеко од туђих очију и ушију, тако да нико не сазна осим оних који непосредно учествују. Општи план операције у целини знали смо ја и министар одбране и наша обавештајна служба.
Да ли је постојала опасност од оружаног сукоба са НАТО снагама?
— Наравно да је постојала, али ми смо војници и ако се плашиш иди у бизнис. Главна гаранција, а ми смо дозволили да то процури, био је наш договор с руководством ЈНА да ако се само чује пуцањ НАТО-а на нашу страну, ЈНА креће у напад на јединице НАТО.
