Она, како каже, не уме да објасни зашто је било потребно двадесет година да дође до овога, али напомиње да није мала ствар када државу судиш за државни злочин и када држава призна да су злочин починиле важне државне установе. Да је злочин био у срцу државних институција које постоје, управо како би спречиле да се врше злочини.
„Зато, мислим да би ово био историјски догађај у свакој земљи и драго ми је да двадесету годишњицу убиства Славка Ћурувије нећемо чекати, а да опет морамо да дођемо на лице места и да кажемо: Стид нас је што нисмо успели да присилимо ову земљу да нађе убице и да их осуди“, оценила је Љиљана Смајловић.
На питање како коментарише то да се суд није бавио налогодавцима и да су казне изречене само извршиоцима злочина, Смајловићева одговара да је већ пред судом чула критике о томе зашто се не помињу налогодавци злочина.
„Сасвим је јасно ко може да нареди шефу Државне безбедности. Ја не верујем да је Раде Марковић сео и рекао: ’Идем да убијем оног Ћурувију‘.“
Када се овакво убиство деси, то је по оној паралели са Саудијском Арабијом, сви претпоставе одмах да је шеф државе ту морао да буде одговоран, односно, да се нико не би усудио да убије истакнутог новинара, а да није добио претходно миг из врха државне власти. Када размишљам логички, ја себи кажем — па ко је могао Радету Марковићу да наложи овакав злочин ако не Слободан Милошевић. Али мислим да пресуда није место где се прави овакво политичко логицирање и да суд тиме није ни требало да се бави“, категорична је Љиљана Смајловић.
Како каже, Слободан Милошевић је мртав, Раде Марковић није признао злочин и није нам одао разлоге свог учешћа ни у овом, ни у другим злочинима за које је осуђиван.
„Али, свеједно је јасно шта је једино могло да се деси — ја верујем да нико не мисли да је шеф Државне безбедности сам одлучио да убије Славка Ћурувију“, закључује Љиљана Смајловић за Спутњик.
Специјални суд у Београду осудио је данас на законске казне од по 30 и 20 година затвора четворицу оптужених припадника некадашњег ресора Државне безбедности због убиства власника и новинара „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.