Пооштрена изборна реторика, али и потврда да Француска неће бити благонаклона према будућем проширењу ЕУ, порука је која стиже из Париза, пише тај портал.
Приступање Србије Европској унији — за или против, тако је гласило питање упућено дванаесторици кандидата за европске посланике који су у телевизијској дебати „L’Émission politique“ француске државне телевизије грађанима представљали програме за европске изборе у мају.
Девет црвених тастера, два зелена и један уздржан, резултат је који би знаке за узбуну требало да укључи у Београду.
Debata 12 kandidata u FRA za izbore za EU parlament. Pitanje: Da li ste da Srbija postane članica do 2025.godine? 10 je bilo protiv, 2 za. Laku noć evropske integracije. pic.twitter.com/6TYG0PHBXf
— Džordž 🌐 (@JaSamDzordz) 05. април 2019.
Једина два кандидата који су се изјаснили да Србију виде у ЕУ до 2025. јесу кандидат опозиционе Социјалистичке партије и кандидат центристичке партије Унија демократа и независних. Додуше, овакав резултат не треба да чуди с обзиром на то да из Француске у последње време гласно говоре — Србија и Западни Балкан неће у ЕУ тако брзо и тако лако.
Међу онима који су се у дебати изјаснили против Србије у ЕУ била је кандидаткиња владајуће странке председника Емануела Макрона и бивша минситарка за европске послове Натали Лоазо која је у марту била у посети Београду. Председнику Александру Вучићу и тада је пренела сличну поруку.
Та истина, према мишљењу политичког аналитичара из Фондације за отворено друштво и члана БиЕПАГ Срђана Цвијића, део је пооштрене предизборне реторике.
Управо последње истраживање јавног мњења које је спровела британска агенција „ЈуГов“, урађено у седам европских држава (Немачка, Француска, Велика Британија, Шведска, Норвешка, Финска и Данска), показало је да су Французи најскептичнији по питању проширења.
Чак 52 одсто испитаника из Француске не жели Србију у Европској унији.
Неразвијена демократија, распрострањена корупција и перцепција да нове чланице „отимају“ радна места Французима, само су неки од разлога за став француског јавног мњења, објашњава Цвијић и додаје да то Србији свакако неће помоћи да напредује ка ЕУ.
Међутим, Србија није једина земља којој је од политике „штапа и шаргарепе" остао само штап. Наиме, Европска комисија дала је обећање Северној Македонији и Влади Зорана Заева, да ће, уколико реши спор око имена државе са Грчком, као награду, добити отварање приступних преговора. Но, након што је решење за име пронађено, из Европске уније, односно Француске, почели су да стижу упозорења да преговори ипак неће почети као што је то раније обећано.
Недоследност и неспремност ЕУ да испуни обећано у случају Северне Македоније, према мишљењу стручњака за Балкан са Католичког института у Паризу Луика Трегуре, лако може утицати и на решавање косовског питања.
Додаје и да људи и владе у региону нису глупи и да виде које су реалне околности што се будућег проширења тиче.
Међутим, чини се да, одлучили се балкански политичари да буду поСлушни или непослушни ђаци, шаргарепа ће, бар у наредном периоду, остати скривена у европском џаку.
Девет „не“ за Србију у ЕУ дошло је као хладан, али не и изненадан туш. Заправо, потврдило је оно што већ годину дана нико на Балкану не жели да чује — проширење Уније је међу грађанима ЕУ непопуларно, а нико од европских политичара није спреман да постане жртва тог политичког ризика.
