Министарство спољних послова Кине, одговарајући на критике Брисела, саопштава да механизам 16+1 не дели Европу, него да одговара интересима његових учесника.
Без обзира на критике из Брисела, још су тих 16 земаља Централне и Источне Европе веома расположене за сарадњу са Кином, каже за Спутњик дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.
Та сарадња траје само шест година, што је за више хиљада година стару кинеску културу „трептај ока“, а што се тиче шеснаесторице, расположење за сарадњу са Кином можда је сада пало на неких 70-75 са сто процената у почетку, јер су поједине земље разочаране релативно спорим приливом инвестиција.
„Међутим, требало би имати у виду да се сва та сарадња одвија ипак у оквиру регулативе коју диктира Европска унија. За нас најинтересантнији пројекат — пруга Београд-Будимпешта практично је била проглашена као пројекат 2013. године. Почетак радова је био крајем 2017. и још се ради само на српској страни, док Мађарска мора да испоштује све регулативе ЕУ које се тичу транспарентности, конкурса, равноправности услова и то ће, дај боже, почети негде 2021. године на мађарској страни“, сматра наш саговорник.
А то је само један пример како се због одређене спорости и бирократских процедура у оквиру ЕУ економско повезивање са Кином ипак одвија спорије него што се очекивало, додаје Коркоделовић.
С друге стране, ако је пројекат 16+1 и имао неке „дечје болести“ у ових првих шест година, пре десетак дана је добио велики подстицај кад је Италија потписала меморандум о разумевању и сарадњи са Народном Републиком Кином у оквиру пројекта „Један појас — један пут“.
А то може да значи нову, додатну енергију и већи динамизам у оквиру 16+1, мада има неких академских нагађања и спекулација да би 16+1 могао евентуално да прерасте у 17+1.
„С обзиром да се Италија практично граничи са земљама Централне и Источне Европе — са Словенијом има копнену границу, а са Хрватском, Црном Гором и Албанијом има морску, тако да повезивање једне велике земље, значајне привреде као што је италијанска, која је чланица Г7 и један од оснивача ЕУ и трећа највећа привреда у еврозони, знатно може да допринесе евентуалном убрзавању, динамизацији сарадње у 16+1“, сматра саговорник Спутњика.
Кад се подвуче црта, међу шеснаесторицом преовлађује задовољство због сарадње са Кином, али са друге стране, у Бриселу, Паризу и Берлину не гледају са задовољством на ту сарадњу, тако да постоје критике које би могле да утичу на политичке елите у неким државама Централне и Источне Европе.
Коркоделовић подсећа да су недавно у Пољској и Чешкој били неспоразуми у вези са афером „Хуавеј“ и у Варшави и Прагу су размишљали да ли да наставе сарадњу са Кином у том сегменту, а то је за Пекинг у оквиру иницијативе „Појаса и пута“ врло важна активност.
„Значи, преовлађује спремност за сарадњу, она се стално институционално унапређује. Међутим, то је један вишедеценијски пројекат. Сâм формат 16+1 се уклапа у ту вишедеценијску иницијативу ’Нови пут свиле‘, тако да верујем да ће тај формат и убудуће функционисати у оквиру тог слогана који би требало да постане стварност — да је то сарадња на обострану корист, на чему инсистирају у Пекингу“, каже Коркоделовић.
Србија је била једна од првих земаља која је потписала меморандум о разумевању и сарадњи, подсећа саговорник Спутњика и додаје да је наша земља примила значајне инвестиције из Кине и у вези са инфраструктурним пројектима.
„Србија је међу предводницима у тој сарадњи и у оквиру формата 16+1, а такође и међу веома активним учесницима у пројекту ’Новог пута свиле‘ и не сумњам да ће Србија на највишем нивоу крајем априла бити представљена и у Пекингу на том другом самиту“, закључио је Коркоделовић.
