Језеро Заовине и брана су, за потребе реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“, саграђени 1982. године. Ниво воде осцилира у складу са издатим водним дозволама. Међутим, обала, брдо које се изнад налази и вода која недостаје, овог пролећа у збиру дају рушење.
У електранама кажу да ће штета на објектима, где постоји правни основ, бити надокнађена. Указују и на то да се придржавају свих прописа у режиму водостаја језера, које је у оквирима Националног парка Тара.
„Најнижа дозвољена кота је 815 метара. Ми смо у овој години имали најнижу коту 831 метар. Та кота је 16 метара виша од минимално дозвољене“, указује Микајило Злојутро, директор за производњу енергије „Дринско-лимске хидроелектране“.
Директор Националног парка Тара Драгић Глишић истиче да треба да се уведу процедуре са новим параметрима.
„Све су процедуре спроведене, дозволе постоје. Значи да вероватно сви заједно морамо да уведемо неке нове процедуре, да се дозволе донесу поново, према новим елементима и параметрима“, навео је Глишић.
Пожар гашен 36 дана
У Заовинама је Панчић 1875. пронашао живи фосил флоре Европе — оморику. Она је ту преживела ледено доба.
После пожара 2012. године, управо на ободима овог села, готово да није преживело ништа. Ватром је био захваћен и споменик природе — кањон Склопови.
„Завод за заштиту природе треба сад да понуди програм за његову обнову, за његову рехабилитацију, да се направи баланс у свим сферама екосистема. Ретке природне врсте су можда нестале, а можда и нису, то још досад нико није видео“, указује Васо Ђурић из Заовина.
Национални парк пошумљава и негује шуме Таре, али надокнада штете, која је у еколошком смислу много већа од економске, овде подразумева дуготрајни, велики труд.
Никада није утврђено како је или ко је изазвао пожар на Тари, који је потом гашен 36 дана.
Статистика каже да је у таквим случајевима, најчешће, кривац човек. А управо заборављајући своју одговорност према природи, људи заборављају и колико од ње зависе.
