Русија поседује највећи део арктичке земље и контролише најперспективнију морску руту у региону — Северни морски пут, па ће се на Форуму дискутовати о перспективама региона који је отворен за истраживање, развој и инвестиције.
Руски председник Владимир Путин учествоваће у пленарном заседању 9. априла, а учесницима и гостима петог међународног арктичког форума упутио је и поздравну поруку, у којој је истакао да Русија увек тежи јачању сарадње са државама арктичког региона.
„Уверен сам да ћемо само заједно моћи да претворимо Арктик у територију мира, стабилности и партнерства. Тема овог сусрета у потпуности одражава нашу спремност за тако вишеструку равноправну сарадњу“, нагласио је руски председник.
Учесници сесија, панелних дискусија и округлих столова, међу којима ће бити и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, разговараће о широком спектру питања, као што су инвестиције у арктички регион, модернизација транспортне инфраструктуре, перспективе Северног морског пута, социјално-економски развој арктичког региона итд.
Потенцијал руског Арктика је огроман, а експерти сматрају да је време за суштинске разговоре о начинима интегрисаног развоја регија арктичке зоне Руске Федерације, коришћења природних ресурса и транспортне инфраструктуре.
Лидери неких арктичких земаља су решили да искористе овај форум за разговоре са председником Путином. Председник Финске Саули Нинисте допутовао је брзим возом „алегро“ у Санкт Петербург, где ће се састати и са шефом руске државе. Како је најављено, на форуму ће учествовати и председник Исланда Гвидни Јоханесон, премијерка Норвешке Ерна Солберг и премијер Шведске Стефан Левен.
Упркос томе што је форум међународни, значајан део програма посвећен је разговорима о унутрашњим питањима Русије, као што је на пример вођење малих и средњих предузећа у арктичкој зони итд.
Арктички региони ће представити своје могућности. На пример, Јакутија планира да представи пројекат изградње бродоградилишта, чији је циљ развој арктичког бродарства. Пројекат ће се у потпуности реализовати из федералног буџета, па Јакутија више не тражи инвеститоре, али су јој потребни кадрови и размена искустава.
Губернатор Јамала Дмитриј Артјухов говориће о напретку реализације пројекта „Северна географска ширина —2“ — железничке пруге, дужине 707 километара у Јамалско-ненецкој аутономној области, која би требало да повеже западни и источни део те области.
Уочи форума, Путин је затражио од Владе да до 1. децембра поднесе нацрт стратегије за развој арктичке зоне Руске Федерације до 2035. године, а да пре 1. јула достави Државној думи закон о посебним мерама државне подршке за инвестиционе активности на Арктику, као и да разради низ других важних питања.
Колико је арктички регион важан за Русију, говори и чињеница да је Путин пре око месец и по дана створио и „министарство за Арктик“. Руски председник је потписао указ којим је Министарство за развој Далеког истока преименовано у Министарство за развој Далеког истока и Арктика, чиме је добило и низ нових функција. Стручњаци сматрају да није реч просто о бирократском потезу, већ фактички о почетку освајања арктичких територија и акваторија.
Конкретно, савремени управљачки кадар треба да оствари оно о чему су 80 година маштали истраживачи и чланови поларних експедиција — да успоставе Северни морски пут.
Оваква мера, како се оцењује, допринеће ефикасности државне управе у арктичкој зони и оптимизовати развој северних региона.
Американци су, рецимо, тражили да се Северни морски пут претвори у „транспортну артерију отворену за целу светску заједницу“.
Међународни арктички форум се одржава од 2011. Ове године, према наводима организатора форума Фондације „Росконгрес“, у средишту пословног програма биће три теме: „Приобалне територије“, „Отворени океан“ и „Одрживи развој“.
