У свом говору на форуму „Арктик — територија дијалога“ Сергејев је истакао да поменути ризици захтевају озбиљну пажњу научника.
Такође је напоменуо да је могуће да Арктик постаје независан „играч“ у „кухињи“ светске временске прогнозе.
„Питање је да ли је Арктик почео самостално да „кува/припрема“ временску прогнозу за цео свет? Тврдимо да је неопходно контролисати емисије гасова стаклене баште. Међутим, према последњим подацима, све је уочљивији фактор ослобађања метана, што, уопштено говорећи, није директно повезано са индустријском делатношћу“, изјавио је директор РАН.
Према његовим речима, глобално загревање доводи до ерозије обале, као и до топљења пермафроста, што доводи до ослобађања метана у атмосферу.
„Снажне емисије метана повећавају ефекат стаклене баште. Веома је значајно питање — како ће емисија метана утицати на климу? Да ли смо покренули процесе који су у потпуности одређени природом, немају додира са индустријом, а могу довести до веома значајних, а можда и катастрофалних последица“, истакао је Сергејев.
Он је такође додао да ће ослобађање метана бити неуједначено, а емисије понекад могу бити веома снажне и то на местима где је већина клатратних (гасних) хидрата. Такве емисије би осетио цео свет.
Према његовим речима, „ово је значајан научни тренутак“ и потребно је провести значајна научна истраживања.
„Морамо посветити више пажње и уложити више средстава како бисмо истражили ситуацију“, закључио је академик.
Међународни арктички форум „Арктик — територија дијалога“ једна је од кључних платформи за расправљање о проблемима и перспективама Арктичког региона на глобалном нивоу.
