На сесији „Северни морски пут — кључ ка развоју руског Арктика“ дошло се до закључка да та магистрала има велике перспективе.
„Кореја и друге азијске земље разматрају Северни морски пут, јер је то најкраћи пут који повезује Азију и Европу, и има велики комерцијални потенцијал“, рекао је Пак Хин Кјон, амбасадор Министарства иностраних послова Јужне Кореје за међународну сарадњу у Арктику.
Северни морски пут пролази дуж арктичких граница Русије и дугачак је 5.600 километара, а руски експерти оцењују да је то стратешки правац који ће спојити свет.
Генерални директор државне корпорације за атомску енергију „Росатом“ Алексеј Лихачов је рекао да циљ није да се том маршрутом превезе 80 милиона тона робе (како су раније говориле руске власти), већ 92,6 милиона тона до 2024. године.
Међутим, главни недостаци Северног морског пута су сурови природни услови и недовољан развој инфраструктуре у арктичкој зони. На територији Јамала, како је навео губернатор Јамалско-Ненецког аутономног округа Дмитриј Артјухов, потребна инфраструктура постоји, али када се иде ка северу појављује се проблем, јер ње нема.
Због тога је један од главних задатака привлачење инвестиција и прављење нових лука.
„Постављен је задатак да се до 1. јула Државној думи поднесе закон који предвиђа посебне мере државне подршке за пројекте који се спроводе на Арктику“, рекао је Александар Козлов, руски министар за развој Далеког истока.
Тренутно су у акваторији Северног морског пута у оптицају четири нуклеарна ледоломца „Росатомфлоте“: „Педесет година победе“, „Јамал“, „Тајмир“ и „Вајгач“, као и јединствени у свету транспортни брод на нуклеарни погон „Северни морски пут“, а 2020. и 2021. године се очекује појачање флоте новим ледоломцима: „Урал“, „Сибир“ и „Арктик“.
„Добили смо одобрење Владе да изградимо још два универзална ледоломца до 2030. године. До тада би требало да имамо флоту која ће омогућити коришћење Северног морског пута током целе године“, нагласио је Лихачов.
Tоком првог дана форума наглашено је и да је развој арктичке зоне веома важан за Русију, с обзиром на природне ресурсе којима тај регион располаже, али је истовремено истакнуто и да је Русија отворена за сарадњу са другим арктичким земљама.
„Ако говоримо о нафти и гасу, арктичка зона тренутно обезбеђује 85 одсто природног гаса, који се производи у нашој земљи, и 15 одсто нафте. Ако говоримо о чврстим минералима, онда ни у овом случају улога арктичке зоне није ништа мање значајна. То подразумева и огромне количине никла, бакра и других елемената. Наш задатак је да ефективније радимо за бизнис и земљу у даљем развоју арктичке зоне“, рекао је Михаил Григорјев, директор и сувласник компаније „Гекон“.
