„Дневни ред (састанка) ће, наравно, бити фокусиран на Арктик“, рекао је Јоханесон у интервјуу за Спутњик на маргинама Међународног арктичког форума.
„Ми смо овде на форуму посвећеном Арктику — ’Арктик територија дијалога‘. Без обзира на то што се Русија и Исланд значајно разликују по величини и имају различите интересе, иза тих различитих ставова на Арктику постоји много више онога што нас спаја, него онога што нас дели“, рекао је.
Према његовим речима, и Русија и Исланд се слажу да би основна пажња двеју држава на Арктику „требало да буде усмерена на потребу постизања веће одрживости (у региону)“. „Претпостављам да ће будућност Арктика и будућност Арктичког савета бити… на дневном реду“, објаснио је исландски председник.
Коментаришући предлог министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова да се успостави војно-политички дијалог арктичких држава, Јоханесон је рекао да Исланд сматра да што је мање војне активности на Арктику, то је боље за све.
Арктички савет чине Русија, Данска, Шведска, Канада, Норвешка, Исланд, Финска и Сједињене Америчке Државе.
Исландски председник је додао да не намерава да са Путином разговара о санкцијама.
„Санкције нису директно повезане са Арктиком. Зато мислим да ће ово питање бити изван званичног дневног реда“, рекао је Јоханесон.
Током пленарне седнице форума тема санкција Русији покретана је више пута, упркос примедби неких учесника догађаја. Према њиховим речима, учесници форума су се окупили како би разговарали о проблемима Арктика, а не о проблемима који су постали узрок антируских санкција.
Узаврела дискусија распламсала се између председника Русије Владимира Путина и Финске Саулија Нининстеа, након што је Нинисте у свом наступу поменуо Крим. Нинисте је изјавио да ће санкције против Русије остати на снази све док Москва не промени свој став о темама због којих су наметнуте. Владимир Путин је истакао да Крим није главна тема форума и вратио дискусију на битније питање за овај регион — екологију.
„Поменули сте санкције. Постоје санкције које отежавају трговину. Али у другим аспектима наши односи цветају“, рекао је Јоханесон.
Русија и Исланд имају потенцијал за проширивање сарадње у области рибарства, додао је он. Према његовом мишљењу, сарадња у рибарству и бродоградњи је прави пример партнерства између двеју земаља.
„Вредност уговора између исландских и руских компанија у области рибарства износи око 170 милиона долара, што је прилично много. Због тога мислим да морамо да наставимо да се фокусирамо на овај аспект нашег односа“, истакао је Јоханесон.
„Ми имамо знање и експертизу у области најновијих развоја у сектору рибарства, а Руси су заинтересовани за развој овог свог сектора“, додао је председник.
Односи Русије и Запада су се погоршали због ситуације у Украјини и на Криму. Западне земље су увеле низ санкција против Русије, оптужујући је за мешање. Москва је предузела контрамере, повела политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно са њом разговарати на језику санкција. Притом је Москва више пута одбацивала оптужбе западних земаља о мешању у унутрашње послове Украјине, рекавши да није страна у украјинском сукобу у Донбасу и субјекат Минских споразума.
Међународни арктички форум „Арктик — територија дијалога“, који се одржава у Санкт Петербургу 9. и 10. априла, једна је од кључних платформи за расправљање о проблемима и перспективама Арктичког региона на глобалном нивоу.
