„Милосрдни анђео“, како је НАТО цинично назвао бомбардовање СРЈ, започео је свој разорни поход у коме је у наредних 78 ноћи и дана на Србију испаљено око 50.000 пројектила.
Неверицу и чуђење да је тако нешто уопште могуће заменили су страх и паника. Уследили су дани агоније. Рестрикције струје, непрестани звук сирене и трчања у склоништа и подруме.
Али, убрзо се догодило оно што стратези и идејни творци монструозног злочина нису могли ни да помисле, а камоли да предвиде.
Уместо колективног мука изненада је дошло до праве ерупције пркоса и ината.
Срби су одлучили да се не плаше и да свесно постану изложене мете.
Изиритирани физичким и психичким злостављањем, решили су да на себе окаче слике мете и да уместо скривања у склоништима, агресору пркосе песмом и игром, окупљени на трговима и мостовима.
„Српски дух је чудо. У околностима које многи не би могли да преживе, нити могу да замисле да могу да преживе, Срби успевају да се организују са једном специфичном врстом чак црног хумора, али и са духом који показује да неће дозволити да их ишта сломи. Уместо да се понашамо као пасивне жртве, иако смо реално били потпуно невине жртве, показали смо нешто друго“, објашњава психолог Александра Јанковић.
„Ја мислим да су Срби победили и НАТО и онај део света који нас је проглашавао геноцидним народом и који је о нама изговарао најгоре могуће речи. Показали смо ко смо. И сада људи који долазе из земаља које су нас бомбардовале снимају разрушени МУП, Генералштаб, са неверицом гледају, али оно што их највише изненади је наш осмех и наш осврт на целу ситуацију. Ми њих не мрзимо јер нисмо научили да мрзимо“, сматра Јанковићева.
Извините, ми певамо
Изазвани дивљачким злочинима, окупљени вандалистичком агресијом, Срби су свакодневно смишљали све духовитије пароле уперене против НАТО-а. Парадоксалне и оштре жаоке које је изнедрио народ нанеле су непријатељу пораз на духовном попришту.
Директор издавачке куће „Просвета“ Драган Миленковић, који је у то време био новинар Танјуга, инспирисан разноврсним, свакодневним порукама које је народ упућивао непријатељу, одлучио је да их сакупи и објави у „Књизи одбране“.
„Одмах после почетка бомбардовања десило се нешто што нико није очекивао, можда ни ми сами нисмо очекивали — да се не уплашимо, да се не сакријемо по склоништима, него да изађемо и да, како неки кажу, будемо мете. Ја нисам волео да будем мета, волео сам да их изазивам заједно са другим људима.
Миленковић истиче да је било много порука које је он, као новинар, желео да пренесе људима.
„Око мене је било много порука, а ја као новинар увек желим да нешто пренесем људима. И помислио сам да све то треба некако посведочити. Почео сам да записујем прво на комадићима папира, па у свеску, и од 24. марта, од почетка бомбардовања, до средине априла већ сам имао готову књигу“.
За време бомбардовања свакодневно је стизала подршка руских политичара. Србе су посетили чланови руског парламента и руски патријарх Алексеј. Поред домаћих група које су наступале у знак солидарности, на Тргу републике наступила је и чувена руска група Ди-Ди-Ти.
Подршку грађанима окупљеним заједничком жељом да се пркосом и духом победи страх пружили су бројни домаћи музичари и популарне групе које су свакодневно певале за мир.
„Те НАТО бомбе су биле огромно зло. А то што се дешавало на Тргу је различито од онога што се дешавало на мостовима, што је било партијски организовано. Дошло је до једне спонтане ситуације која је јако ретка у српском народу. Срби се уједине само кад је много густо. То је била једна од ситуација где смо сви били заједно“, каже познати српски музичар Бора Ђорђевић.
Он нам је овом приликом испричао и неке детаље о којима се још увек мало зна.
„Био сам у музеју. Музеју војске где су били остаци „невидљивог“, који је био врло видљив. Чак сам добио парче, са сертификатом. Међутим, ту су били остаци и других авиона. Између осталог и командног авиона из Авијана, који је летео и који је оборен. Али постојала је једна уцена. Ако објавимо да смо оборили авион, за сваки објављени авион ће нам срушити један мост. Тако да смо оборили више авиона него што се зна. Лично сам видео остатке једног“.
„Извините, нисмо знали да је невидљив“, једна је од упечатљивих порука која је остала упамћена. А управо је обарање Ф-117, поноса америчке војне индустрије, било велика инспирација за експлозију духовитих парола и песама које су још једном показале да су поред свих недаћа и неправди, Срби непокорен и духовно снажан народ.
