Немачка економија, која је деценију и више била мотор европске привреде, ове године ће, према прогнози владе у Берлину, уместо очекиваног раста БДП-а од 1,8 одсто, забележити мршавих 0,5 одсто. И ММФ је значајно смањио очекивања од немачке економије, док јој амерички медији предвиђају „крхку будућност“, пише немачки „Билд“, уз констатацију да се Немачка од узора за све претворила у проблематично дете.
Привреда је успорила прошле године, када је њен раст био свега 1,5 одсто, што је било значајно мање од 2,2 одсто у 2017. и најслабије у последњих пет година. Пад, међутим, није заустављен.
„Она ће, ако не сада, у следећем кварталу ући у рецесију, и то не могу да избегну. И они, у суштини, без кинеских пара неће из ње моћи да изађу, јер ни из прошле рецесије нису изашли без кинеских пара. Изашли су захваљујући преко 200 милијарди долара директних кинеских инвестиција у њихову привреду“, каже за Спутњик консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.
Он објашњава да у тој ситуацији прво настрадају инвестиције зато што мања продаја, мањи приход, мањи профит значе да просто нема из чега да се инвестира. И прво, како додаје, настрадају инвестиције у аутомобилску индустрију, туризам, јер домаћинства немају довољно пара, а потом грађевинарство, због недовољног развоја индустрије.
Шта то значи за привреду Србије која у Немачкој има најважнијег партнера, како је то само пре два дана изјавио министар финансија Синиша Мали.
На традиционалном скупу у организацији Немачко-српске привредне коморе, Мали је оценио да скоро хиљаду немачких компанија које послују у Србији и запошљавају близу 60.000 радника, представљају веома важан фактор у пословању и напредовању српске привреде.
Немачка је један од највећих инвеститора у Србији и досад је у нашу земљу уложила више од 1,9 милијарди евра, али и као највећи донатор одобрила око 1,6 милијарди евра развојне помоћи у виду бесповратних средстава и меких зајмова.
Уз то, Немачка је, после Италије, наш други спољнотрговински партнер и размена је прошле године, као и претпрошле, премашила четири милијарде евра.
Бушатлија зато каже да ћемо и ми бити колатерална штета таквог стања немачке привреде.
„У сваком случају, то ће се одразити на нашу сарадњу. Прво зато што доста сарађујемо у области аутомобилске индустрије, која ће бити међу два привредна сектора који су прво погођени. Туризам и аутомобилска индустрија су зависни од потрошње, и то их прво погађа. Можемо очекивати смањење активности у тој области“, објашњава саговорник Спутњика.
Он подсећа да ми са Немцима у Србији највише сарађујемо у сектору производње делова за аутомобилску индустрију, који ће неминовно бити погођен зато што Немачка већ производи мање аутомобила јер не може све да пласира.
„Уколико они буду долазили овде, то ће чинити под врло, врло озбиљним и тешким условима за нас“, сматра консултант за страна улагања.
„Ова година ће бити врло тешка за Европу, ми ћемо бити колатерална штета и платићемо то што они раде. А процеси изласка из рецесије су веома сложени и никада нису брзи. То је поступак који траје годинама. Нисам сигуран да је Немачка санирала све своје проблеме из прошле рецесије а прошло је три, три и по године од тада“, нагласио је Бушатлија.
