Посета председника Александра Вучића Кини донела је нове инвестиције и послове Србији, али и утисак да позицију све интересантнијег партнера, и то не само за кинеска улагања, налазимо и у чињеници да нас у сарадњи не спутавају разне бирократске баријере. На оне скројене у Вашингтону и Бриселу које им кваре послове у последње време све чешће се жале и поједине чланице ЕУ.
То што, као земља која није чланица ЕУ, у пословима не морамо да се руководимо санкцијама Запада уведених Русији, или стављањем под лупу многобројних ЕУ процедура сваког потенцијалног кинеског уговора, не би баш могло да се назове економском неутралношћу, каже консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.
Јер ако сте економски неутрални не можете да се макнете с места, додаје он. У економији морате да будете агресивни, да нудите одређене пројекте, да стварате и нудите одређени амбијент, истиче он и додаје да нам то полако полази за руком. Полако освајамо принципе слободног тржишта, наглашава Бушатлија за Спутњик.
Он подсећа да су упркос стриктним процедурама Брисела којима подлеже свака кинеска инвестиција, Кинези далеко највише улагали управо у ЕУ. У немачку привреду су, каже, упумпали скоро 200 милијарди долара у последњих десет година и без тих улагања Немачка још не би изашла из кризног периода, каже саговорник Спутњика.
Бушатлија уз то напомиње да су Кинези и даље далеко заинтересованији да улажу у најразвијеније земље Европе и то директно у капитал њихових фирми.
Али Кини, као другој економији света, потребно је ширење тржишта. Зато, осим самих послова са Кинезима, нама је важно да нам управо они отварају могућност тешње сарадње са осталима, указује овај економиста.
„Чињеница је да смо због мало агресивнијег приступа кинеских фирми подржаних кредитима њихових банака, дошли у ситуацију да чак и Американци почињу да гледају на могућност њиховог учествовања у инфраструктурним пројектима у Србији. Наводно се воде неки преговори са америчким ’Бехтелом‘, једном од од највећих инжењерских кућа на свету“, истиче Бушталија.
Он подвлачи да је управо инфраструктура то у шта Руси и Кинези, па ево сад чак и Американци, хоће да улажу. Док она не буде повезана макар са осталим земљама Балкана и не буде усклађена са потребама Европе, врло тешко, сматра он, можемо очекивати велике успехе.
То што Америка као и Европа повремено уводе протекционистичке мере, па се затварају у своје оквире, не може, указује он, да буде наша посебна предност. Колико год неко улагао у овдашњу производњу, наша економија није толико велика да може да нанесе штету европским интересима. Шта год овде Кинези производили они неће производити толико да могу било кога у Европи да угрозе, подвлачи Бушатлија.
„Велике земље ће прво успостављати своје економске односе, као и увек у историји, а мале ту могу само да буду нека врста сервиса, попут транзита и извор радне снаге за велике“, напомиње консултант за страна улагања.
Он, у сваком случају, не спори да је Балкан једно од подручја где постоје неки интереси и Русије и Кине и Америке. Подсећа да Руси и Кинези имају уговор о заједничком наступу на трећим тржиштима, где ми можемо да партиципирамо управо као то треће тржиште.
Да ли нам се онда може десити да у случају сударања инвестиција великих играча будемо на штети због њиховог сукобљавања које је резултирало америчким санкцијама Русији, или америчко-кинеским трговинским ратом?
Њихови сукоби се неће ломити преко наших леђа, али сукоби великих увек доводе до кризних елемената који се одражавају и на оне који нису непосредни учесници, али јесу део слободног, глобалног тржишта, указао је Бушатлија за Спутњик.
