Иако су ратне секире на простору бивше Југославије одавно закопане, рат још није готов. Он се наставља кроз својеврстан рат за културу сећања на жртве сукоба. Ни после више од деценије од завршетка непријатељстава, некадашње зараћене стране се нису сложиле о броју жртава, кривцима за злочине, као ни о природи злочина који су почињени над жртвама.
О томе сведочи неколико комеморација у Јасеновцу, као и међународна конференција у Сребреници, која је у Бањалуци одржана пре неколико дана.
О томе су у емисији „На нишану Лазанског“ говорили Александар Павић, учесник бањалучке конференције о Сребреници, адвокат Горан Петронијевић и председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.
Бањалучка конференција о догађајима у Сребреници у лето 1995. године најсвеобухватнији је покушај да се ти догађаји објективно сагледају, каже Павић. Међу присутнима је било учесника и из САД, Русије, Велике Британије и Израела.
„Ово је до сада најсвеобухватнији покушај да се вратимо на почетак, да се установи шта је до сада утврђено, шта није и да се крене испочетка, као нека врста првог корака. То ће се формализовати кроз рад нове Комисије за Сребреницу, која је установљена прошле јесени, када је Влада РС поништила онај спорни извештај из 2004. године, који је практично Педи Ешдаун малтене написао и наметнуо Републици Српској“, каже Павић.
Циљ Ешдауновог извештаја о Сребреници, према Павићевим речима, био је да наметне Српској етикету геноцида.
„Међутим, томе је дошао крај. Битно је да је ово међународна прича, да ће се крајње објективно томе приступити. Странци ће бити на челу комисије, и за Сребреницу, и за Сарајево, тако да нико неће моћи да каже да је ово српска прича, поготово што су умешани не само људи из Израела, већ и људи који су експерти за геноцид“, напомиње Павић.
На челу нове Комисије за Сребреницу је Гедеон Грајф, водећи историчар Института за истраживање и документацију Холокауста „Шем Олам“ из Израела и у свету најпознатији истраживач логора Аушвиц, Јасеновац и Мајданек. Грајф је и аутор књиге „Јасеновац, балкански Аушвиц“.
Појам геноцида дефинисан је међународним кривичним правом и она стоји у свим уџбеницима кривичног права.
У Сребреници се догодио ратни злочин, али не и геноцид, тврди адвокат Горан Петронијевић, бранилац многих хашких оптуженика, између осталих и Радована Караџића.
„Они који су предали оружје нису смели да буду стрељани. Онај ко је предао оружје, ко је заробљен, њега штити Женевска конвенција и он потпада под заштиту међународног права. Свака зараћена страна има обавезу да се придржава међународног права. Оно што се догодило јесте да су српске снаге нажалост стрељале један број заробљеника. То је ратни злочин као врата и ту нема никакве дилеме и нико не спори да они који су то учинили треба да одговарају. Оно што је спорно су та квалификација, која је од почетка кренула да буде пумпана, а то је да је у питању геноцид, и манипулација бројем страдалих“, каже Петронијевић.
На питање зашто адвокати одбране у Хашком трибуналу нису могли да побију наводе оптужбе за геноцид, Линта одговара да је од почетка рата у бившој Југославији српска страна означена као главни кривац.
„Имате политичку тезу коју су осмислили западни центри моћи, формиран Хашки трибунал као њихову испоставу и као политички суд који треба, на било који начин, да ту политичку тезу докаже и верификује кроз некакве пресуде. Дакле, то је потпуна бесмислица“, оцењује Линта.
Према његовим речима, Србија се није довољно борила за откривање чињеница о томе шта се заиста дешавало у рату деведесетих година прошлог века.
Павић истиче да је новоформирана Комисија за Сребреницу почела са радом и да се очекује њен први извештај. Оно што је најважније, каже он, јесте то што је Комисија независна и од Владе Републике Српске. Друга важна ствар је то што се на челу обе комисије, и оне за Сребреницу, и оне за Сарајево, налазе странци.
Влада РС је тако показала да је спремна да на неки начин стави своју судбину у руке странаца, напомиње Павић, а поготово је битно да су то Израелци.
Према Петронијевићевим речима, Јевреји су на својој кожи осетили шта је то геноцид. Називањем геноцида једне овакве ситуације, која се догодила у Сребреници, значи релативизацију геноцида и они то јако добро схватају, закључује Петронијевић.
