Дрецун, пред састанак председника Вучића са лидерима Немачке и Француске у Берлину 29. априла, истиче и да је од велике важности какав ће бити евентуални план који би лидери те две земље Ангела Меркел и Емануел Макрон требало да представе.
Он није желео да коментарише наводе косовских медија да је реч о идеји двоструког суверенитета, према којој би такозвана држава Косово очувала територијални интегритет, а Србија имала одређени суверенитет над Србима и српским црквама.
Треба видети шта су смислили Немци и Французи, да ли да само ресетују разговоре који су потпуно престали и створе услове да се евентуално наставе или имају неки свој нови предлог, а став Србије остаје — да би се разговарало, морају да се укину таксе, наводи шеф Одбора Скупштине Србије за КиМ у изјави за Спутњик.
„Приштинска платформа не сме да се стави на сто, јер она не даје никакав простор за разговоре и мора да се престане са сталним претњама и припремама за евентуално насиље над српским народом на Северу. Ситуације је врло неизвесна“, констатује Милован Дрецун.
Према његовом мишљењу, Космет је стављен у функцију геополитичког сучељавања САД и Запада са Руском Федерацијом, а Србија се сада суочава са последицама тога. Како додаје, неће бити добро ако се затвори простор за даље разговоре са Приштином, у смислу договора о томе како би требало да изгледа коначан статус Косова.
Истовремено, доказ да је Вашингтон спреман да се отворе разговори о коначном статусу Косова и Метохије Дрецун види у писму које је својевремено послао амерички председник Доналд Трамп, што, наглашава, указује на то да прича није завршена и да и САД остављају простор да се постигне решење које би било обострано корисно.
„На основу тог писма видели сам неколико кругова снажних дипломатских турнеја америчких званичника, али видели смо и реакције албанске стране, које су биле веома негативне. Сада није јасно да ли је тај амерички став и даље важећи или су од њега одустали. Ако одустану, неће ваљати, онда ћемо се поново вратити на ситуацију да је за њих прича потпуно завршена и да се од нас само очекује да признамо Косово као државу“, каже Дрецун.
Упитан колико на даљи развој догађаја може да утиче сусрет Вучић–Путин, најављен за 26. април у Пекингу током Другог форума за међународну сарадњу ’Појас и пут‘, Дрецун одговара да се до сада показало да ни Москва, ни Пекинг нису били у стању, упркос томе што су сталне чланице Савета безбедности, да зауставе једнострано деловање Приштине, уз помоћ њихових спонзора, пре свих САД, и да нису могли да одиграју пресудну улогу у решавању косовског проблема, али су зато пружале снажну подршку Србији.
„С друге стране, не знамо да ли је било консултација између руских и немачких званичника, руских и кинеских и немачких званичника на тему Космета, да ли је ту постигнута нека сагласност којим правцем би требало решавати тај проблем. Чисто сумњам да се то десило, тако да утицај и присуство Русије и Кине може да буде такав да пружају подршку Србији у њеном настојању да се наставе разговори да се косовски проблем реши неким компромисним решењем. Ипак је главна снага у онима који могу да изврше снажан притисак на Приштину, а то нису Русија и Кина“, констатује шеф Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију.
Председник Србије најавио је да ће у Пекингу разговарати и са кинеским председником, пре него што се у Берлину састане са представницима Немачке и Француске.
„У Берлину једино очекујем почетак захтева за нови формат, где би циљ требало да буде признање независности, а да Србија не добије ништа“, рекао је Вучић. Он очекује највећи притисак до сада када је у питању решење косовског проблема.
Истовремено, Русија је позвала Вашингтон и Брисел да утичу на Приштину да прихвати одговорност и реализује све своје обавезе у складу са одлукама Савета безбедности УН, у чију припрему су биле укључене све земље Запада, па и САД.
„Проблем Косова, уместо постављањем ултиматума, може се решити искључиво зближавањем позиција и консензусом“, истакао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
