„Канцеларка намерава да предложи да север КиМ добије једну врсту специјалног статуса — то је утемељено и у идеји Заједнице српских општина, чије је формирање договорено Бриселским споразумом, али до сада није примењено“, пише лист.
„Стандард“ пише да је Меркелова за 29. април сазвала балкански самит у Берлину, на којем треба да се „сахрани“ дискусија о промени граница по етничким критеријумима.
Самит се, наводи лист, одржава на иницијативу канцеларке Ангеле Меркел и председника Француске Емануела Макрона, а позвани су премијери целог региона, уз шефове влада Словеније и Хрватске, те председника Србије Александра Вучића и председника привремених приштинских власти Хашим Тачи.
Подсећа се да је Немачка стриктно против идеје промене граница, што су подржали висока представница ЕУ Федерика Могерини, европски комесар Јоханес Хан и саветник у америчкој администрацији Џон Болтон, али и Аустрија и Мађарска, што је, указује лист, дијаметрално супротно досадашњој политици Запада.
„Мој утисак је да је дијалог изгубио на снази, па у том смислу неће ни бити размене територија“, наглашава експерт за Балкан Иван Крастев.
„Стандард“ тврди да је идеја размене територија пре свега код Срба јужно од Ибра изазвала велики страх од прогона, као и да су САД, у међувремену, према дипломатским круговима, одустале од те идеје, јер је утврђено да би то било повезано са правним и безбедносно политичким тешкоћама. Чланови Националног безбедносног савета САД вратили су се из Европе у Вашингтон забринути и пренели су да је можда лако размењивати шуме и поља, али не и места у којима живе људи.
У Берлину, према листу, свакако сматрају да је важније да се постигне „добар споразум“ између Београда и Приштине, него брзи договор, а тај став дели и Француска, којој је на Балкану пре свега важно да се успостави већа владавина права. „Стандард“ истиче да споразум треба да доведе до нормализације „две државе“ у оквиру процеса приближавања ЕУ. Председник Србије Александар Вучић, како тврди лист, жели да за признање Косова добије нешто и у томе је подржан од појединих Европљана, што би водило ка концепту „територија за статус“.
На скупу у Берлину биће упућен јасан знак за обуставу тих тежњи Могеринијевој, наводи лист преносећи изјаву немачког посланика Мануела Сарацина да су границе на Западном Балкану недодирљиве.
Алберт Роан, бивши аустријски дипломата, који је учествовао у изради Ахтисаријевог плана, каже да се у изради тог документа, који је основа косовског устава, полазило од тога да је у 21. веку могуће претпоставити да људи на Балкану могу да превазиђу размишљања средњег века и да су способни да живе у мултиетничким друштвима. Роан сматра да то што се уопште узима у обзир размена територија има везе са новом америчком администрацијом. Он додаје да би Ахтисаријев план био „уништен“ разменом територија и да би тада били доведени у питање мањинска права и комплетна конструкција.
