Делегација Беле куће боравила је у Москви 16. и 17. априла, а како је потврдио портпарол Кремља Дмитриј Песков, Хилова се састала са представницима Савета безбедности Русије и Министарства иностраних послова, као и са помоћником председника Русије Јуријем Ушаковом, са којим је такође разговарала о билатералним односима.
Песков је напоменуо да није било речи о могућем састанку Владимира Путина и Доналда Трампа.
Александар Кубишкин, шеф Катедре за америчке студије на Санктпетербуршком државном универзитету, подсећа да је реч о, како каже, полузваничној посети, као и да је Фиона Хил већ неколико пута била у Москви у сличним посетама о којима се није много говорило у јавности.
„Чињеница да се Хилова сада састаје са Ушаковом, помоћником председника за међународне односе, значи да су на дневном реду одређене теме везане за стратешка питања, највероватније споразум СТАРТ 3 и могућност његовог продужења. Подсећам да Русија сада има у рукама фактор за који смо сазнали пре три дана из једног Путиновог интервјуа, а то је нова ракета ’Сармат‘, која Американце обуздава до те мере да сада не могу себи да дозволе напуштање тог споразума“, каше Кубишкин за Спутњик.
Према наводима неких медија који се позивају на неименовани извор из Министарства иностраних послова Русије, Фиона Хил је разговарала и са помоћником шефа руске дипломатије Сергејом Рјабковом, а теме су, како се наводи биле Сирија, али и Венецуела о којој Москва и Вашингтон имају потпуно друкчије ставове. Кубишкин додаје да није искључено да је списак тема био много шири.
„Сасвим је могуће да су разматране и теме попут опште оцене стратешких односа између двеју земаља после иступања Сједињених Држава из Споразума о ракетама средњег и краћег домета. Такође, вероватно је било речи и о корејском питању, зато што предстоји сусрет Путина са Ким Џонг Уном, као и трећи самит Доналда Трампа са севернокорејским лидером“, сматра руски експерт.
Политиколог Иван Коновалов оцењује да је то што су ова посета и контакти Фионе Хил у Москви обелодањени само по себи значајно, из простог разлога што људи сада стичу утисак да је односе између Русије и Сједињених Држава немогуће поправити и да је договор у принципу немогућ.
„А онда се појави информација о оваквом сусрету и то даје материјала за инсинуације и аналитичка размишљања и у руским, и у западним медијима. А то у целини има позитиван ефекат“, констатује Коновалов.
Александар Кубишкин напомиње да ипак не очекује ништа позитивно од сусрета које је Хилова имала у Москви, осим, како каже, саме чињенице да се разговарало:
„Зато што Фиона Хил увек врло оштро критикује спољну политику Русије, она се лично веома негативно односи према председнику Путину, а написала је и књигу о њему под називом ’Шест маски Владимира Путина‘. Уопште узев, она је присталица чврсте руке, човек у духу нове америчке дипломатије, чије су оличење Болтон и Помпео. Ипак, сама чињеница да се контакти настављају, неоспорно је позитивна. Боље је како тако разговарати, него не разговарати уопште“, истиче Кубишкин.
До уласка у администрацију америчког председника Фиона Хил је била научни сарадник Вашингтонског института „Брукингс“, а важи за признатог америчког експерта за Русију. Магистрирала је на тему Русије на Сент Ендру универзитету, а стажирала је на Универзитету Ломоносов у Москви. Докторирала је на Харварду на тему историјских корена савремене руске друштвено-политичке мисли, с тезом под насловом „У трагању велике Русије: елите, идеје, власт, држава и предреволуционарна прошлост у Новој Русији 1991.1996.“
Као аутор биографске књиге „Путин: оперативац у Кремљу“ више пута се оштро изјашњавала о руским властима. У пролеће 2018. на једном од састанака с руским амбасадором у Вашингтону Анатолијем Антоновом Хилова је чак рекла да ће у односима двеју земаља „све вероватно постати много горе, пре него што буде могло да постане боље“.
