Судећи по подацима излазних анкета, комичар Владимир Зеленски побеђује у другом кругу председничких избора са 73,2 одсто гласова, док је актуелни председник Петро Порошенко добио свега 25,3 одсто гласова. Да је игра завршена јасно је било и када је Порошенко признао пораз.
Константин Бондаренко, украјински политиколог и историчар, за Спутњик је рекао да иако су Американци стављали пик на Порошенка, заправо су и један и други „амерички пројекти“.
„Сви републиканци сматрају да је Порошенко ’кучкин син‘, али да је он ипак њихов ’кучкин син‘. Међутим, када је реч о Зеленском, то је већ друга прича“, објашњава Бондаренко и указује да је проблем у томе што њега подржавају људи који су блиско повезани са структурама америчке Демократске странке, као и са другим утицајним људима попут Џорџа Сороша.
„Суштина је што су људи који стоје иза Зеленског директно повезани са онима који су тренутно у опозицији у Америци и који настоје да пруже што већи отпор владавини Доналда Трампа. У данашњем распореду снага, узимајући у обзир све плусеве и минусеве, Порошенко је пожељнији америчкој администрацији“, појашњава.
Не треба очекивати наглу промену политике Кијева према Русији, каже политиколог Сергеј Козлов са Руске академије привреде и државне управе при Председништву Русије.
„Веома је сложено говорити о перспективама руско-украјинских односа у случају победе Зеленског, зато што у предизборној кампањи он у суштини није изнео програм и доскора није одредио ко му је у тиму, што му је омогућило да сакупи све протестне гласове, све гласове Украјинаца уморних од тешке друштвено-економске ситуације. С друге стране, тиме перспектива није ништа јаснија. Озбиљно сумњам да ће уопште бити неких већих промена и у геополитичкој оријентацији Украјине, и у унутрашњој политици“, оцењује руски експерт за Спутњик.
Козлов такође сматра да су перспективе развоја Украјине неизвесне без обзира на исход другог круга председничких избора.
„Украјина је ушла у колосек из којег ће јој бити тешко да изађе. Украјинска политика значајно зависи од олигархијских кланова који су у суштини оператори оног што се збива на партијско-политичкој сцени земље и руке будућег председника ће бити везане. Притом, председник у Украјини нема овлашћења као политичких лидери у многим другим постсовјетским државама. Украјина је парламентарно-председничка република и велики део овлашћења имају Влада и Врховна рада, те председник нема слободу да ради како он хоће, што га озбиљно спутава“, објашњава наш саговорник уз констатацију да ће много тога зависити од парламентарних избора на јесен, како ће изгледати владајућа коалиција и ко ће бити на челу Владе.
Руски експерти истовремено истичу да се актуелни председник Порошенко не предаје, а сматрају да ће у случају пораза покушати да уђе у Врховну раду на парламентарним изборима на јесен и тако настави своју политичку каријеру.
Политиколог Иван Мезјухо не искључује да Порошенко размишља и о варијанти да, у случају пораза на председничким изборима, претендује на фотељу премијера.
„Порошенко разуме да му рејтинг међу бирачима не омогућава да буде поштено изабран за још један председнички мандат и зато вероватно разматра и опцију да буде шеф Владе. Међутим, чак и ако Врховна рада остане у садашњем сазиву, Порошенко нема шансе да дође на чело Владе. А после парламентарних избора који се одржавају у Украјини већ ове године, те шансе ће бити равне нули“, наводи Мезјухо.
Он скреће пажњу на још један моменат који не иде у корист актуелном председнику.
„Низ украјинских бизнисмена из самог врха незадовољни су Порошенковим поступцима, који се током читавог председничког мандата бавио само личним богаћењем и богаћењем свог најближег окружења и својих присталица. Зато мислим да Порошенко не треба да се нада да ће једног дана сести у премијерску фотељу“, уверен је Иван Мезјухо.
Према оцени професора Илије Кајтеза са Факултета за међународну политику и безбедност, Украјинци су у великој мери „слуђени свим оним што се дешава последњих година“ и осећај је да су ударили у непробојан зид. Он додаје да је ипак рано давати дефинитивне прогнозе јер „има времена да се укључе фактори којима је Украјина важан полигон за демонстрацију моћи“.
