Председник косовске скупштине Кадри Весељи послао је писмо Конгресу САД о наводним злочинима које је Србија починила на Косову током сукоба 1998. и 1999. године. Писмо ће, како је најавио, бити послато и свим парламентима „пријатељских земаља“, као и Европском парламенту.
Весељи је позвао да се омогући формално признање „историјске неправде која је учињена против његовог народа“ и нагласио да се то може учинити „кроз резолуцију којом се показују и осуђују злочини против човечности који су се догодили на Косову“.
Професор Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици Душко Челић каже да је очигледна појачана активност Приштине пред најављени састанак о Косову у Берлину.
„Очигледно је да се сад повећавају улози, да Приштина покушава да повећа специфичну тежину тих разговора, тако што истиче нове захтеве, како би јој позиција била повољнија. У контексту тога је и Весељијево писмо поводом наводних ратних злочина Срба над Албанцима“, објашњава Челић.
Он подсећа да је косовска влада прошле недеље покренула доношење закона о кажњавању порицања ратних злочина, који треба да казни свакога ко критички промишља и говори о ономе што се заиста дешавало током рата, а посебно после рата на Косову и Метохији, када је реч о страдању Срба.
Челић за Спутњик открива да су део тог пакета и најављене измене и допуне закона о кривичном поступку тзв. Косова, које већ имају форму нацрта у којем се предвиђа суђење за ратне злочине — у одсуству.
„То је једна новина коју досадашњи такозвани правни оквир такозване државе Косово није садржао. Он ће омогућити потпуно арбитрарно косовским правосудним властима да подижу оптужнице, да суде, да осуђују људе који су ван Косова и Метохије. Пре свега мислим да је то уперено против бивших припадника оружаних снага СР Југославије и Србије“, објашњава наш саговорник.
Он додаје да је имао прилику да види текст допуне закона. Оно што ме највише плаши је чињеница да је врло ограничена могућност да се одлуке, пресуде тих судова могу обарати, упозорава Челић.
„Чак и када би се лице добровољно појавило на Косову и Метохији и затражило ново суђење, могућности за обарање таквих одлука какве су предвиђене у том нацрту су веома ограничене. То ме јако брине, јер очигледно је реч о новој злоупотреби судских власти на Косову и Метохији и даљем притиску на Србе“, наглашава професор Правног факултета у Косовској Митровици.
Челић додаје да је јасно како ће примена тог срамног закона изгледати у пракси, ако се погледају закони Хрватске донети после „Олује“. Матрица је потпуно идентична, чак помало и верујем да косовске власти имају саветнике из Хрватске, истиче Челић.
„Очигледно да су бројна квазизаконска решења готово идентична са оним што смо имали и што имамо у Хрватској и у области кривичног права, али и у другим областима, рецимо у пореској политици, где се намеће порез за непокретности лицима која су прогнана са Косова и Метохије, где постоји могућност да се активира законска хипотека, да људи изгубе то што тамо имају“, упозорава Челић.
Он каже да држава Србија мало шта може да учини, осим да пружи правну помоћ онима који ће бити прогоњени, али да је најважније, посебно у светлу најављених дипломатских активности у Берлину, да се константно ради на откривању истине о српским жртвама на Косову и Метохији. Мислим да морамо да будемо много активнији и много борбенији, наглашава Челић.
„Дубоко сам уверен да је истина наш највећи савезник и да Србија мора да има активнији однос према Западу и према нашим пријатељима, који су показали да у Савету безбедности неће бити прихваћена једнострана решења Приштине и западних земаља, како би се сазнала пуна истина. Овде пре свега мислим на Русију и Кину, које су наши принципијелни пријатељи“, напомиње он и закључује да су последњи потези Приштине политичка злоупотреба коју је могуће решити само на политичком нивоу.
