Пред Комитетом за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса 30. априла би, према најавама, требало да буде одржано сведочење о наводним српским злочинима над албанским цивилима. О томе би требало да говоре бивша председница косовских привремених институција Атифета Јахјага, Васфија Краснићи Гудман, која је, како тврди, преживела сексуално насиље, и Илир Битићи, брат тројице браће Битићи, америчких држављанина убијених у Србији 1999. године.
О томе који су мотиви овог сведочења и какав је његов домет, за Спутњик је говорио аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, који је указао и на то шта Београд може да предузме у овом случају.
Он сматра да би чланове Конгреса требало да позову не само лобисти који раде за Србију, него и представници српске заједнице у САД, да изнесу своје незадовољство једностраном приступу где нема простора да се чује потпуна прича о теми о којој ће бити сведочење. Сазнање чланова Комитета и Конгреса да је оно проблематично би, каже, ублажило ефекат сведочења.
„Реално говорећи, сада у овим околностима ефекат оваквог сведочења је више усмерен према јавности на Косову и Метохији и у Србији. Овде нема пуно простора за неки притисак или неку промену политике коју спроводи актуелна америчка администрација. Једноставно, ова администрација са председником на врху директно је у сукобу са Доњим домом Конгреса који контролишу демократе“, објашњава Кесић за Спутњик.
То сведочење је, како напомиње, пре свега усмерено на албанску јавност на Косову и Метохији, где се припрема терен за нове изборе и апсолутно не постоји ни најмањи простор где би оно имало било какав ефекат на ставове или политику америчке администрације.
Он подсећа да је албански лобиста Елиот Енгел један од руководећих демократа у Конгресу који има не само значајан број гласача албанског порекла, него и велики број финансијера који долазе из албанске заједнице из Њујорка. Енгел, који стоји иза сведочења, тиме практично испуњава своју обавезу према гласачима и финансијерима, а уједно помаже активностима политичке струје којој припада.
„То сведочење ће, вероватно, да прође незапажено што се тиче шире јавности због тога што су Американци опседнути унутрашњом политиком и сукобом председника и његових противника у Конгресу“, тврди Кесић. Поготово, како додаје, што је кампања већ почела и демократе се свакодневно међусобно боре за председничког кандидата из редова те странке који ће се супротставити актуелном председнику.
Саговорник Спутњика не верује да би предстојеће албанско сведочење пред Комитетом Представничког дома Конгреса могло да представља посебан притисак на Београд по питању прихватања решења за Косово, коме се нада ЕУ до октобра, што власти Србије сматрају немогућом мисијом.
„Не верујем у то зато што су контекст и околности такви да не допуштају да то одјекне и осети се даље од просторије у којој ће се одржати саслушање. Америка је преокупирана унутрашњом борбом, свет је опседнут другим питањима, а Европа односима са САД од како је Трамп дошао на место председника“, наводи Кесић.
Због односа између Брисела и Вашингтона али и Немачке и Америке, који су све гори, Европљани, каже, покушавају да ставе прст у око америчкој администрацији где год могу, па чак и на Балкану, у намери да покажу да САД нису више у позицији силе и да не могу да утичу као раније.
Кесић напомиње да ће тренд погоршавања односа трајати барем до краја овог Трамповог мандата.
„У том контексту, не верујем да би било шта могло до те мере да утиче на промену политике у Европи због тога што се нешто дешава у САД и обрнуто. Мислим да је ово неки чудан моменат, где у суштини ни Вашингтон нити Брисел немају озбиљне начине да утичу на ситуацију на простору Балкана“, оцена је аналитичара из Вашингтона.
