Биће врло тешко Зеленском да оправда бар део очекивања које је народ изразио кроз гласање и спречи тотални распад економског, социјалног и државног система Украјине, оцењује бивши амбасадор др Срећко Ђукић, анализирајући у емисији „Спутњик интервју“ резултате избора одржаних 21. априла, на којима је Зеленски освојио изнад 73 одсто гласова.
Управо тако велики број гласова, по мишљењу Ђукића, Зеленског обавезује да не понови политику Порошенка.
„Ако је народ желео политику Порошенка, зашто није гласао за њу? А то је једна крајње антируска политика — то је била алфа и омега Порошенка“, примећује наш саговорник, додајући да таква политика Украјини није донела ништа добро.
Оцењујући шансе да Зеленски успостави неку врсту политике равнотеже „и Запад, и Русија“, Ђукић каже да ће то ићи јако тешко.
Постоје два ограничења, објашњава наш саговорник: једно је Запад који ће покушавати да то спречи, друго унутарполитичка елита и екстремна профашистичка десница која би устала против тога. Такође, новоизабрани председник је нов у политици и нема ниједног посланика у парламенту нити своју партију.
Предуслов за било какве промене наш саговорник види у сценарију у ком ће Зеленски брзо расписати парламентарне изборе и на њима успети да добије комотну већину у парламенту.
„Зеленском треба да овлада државним апаратом. Рецимо, он има право да постави министре силе — одбране, унутрашњих послова, министра иностраних послова, али њих треба да изгласа парламент, а како ће их изгласати ако он тамо нема ниједног депутата. И он ће морати да прави неке савезе“, претпоставља Ђукић. Он ипак скреће пажњу да су ови председнички избори показали да постоје нове снаге и ново политичко лице Украјине, а верује да би управо они могли да буду будући политички савезници Зеленског.
Међутим, борба ће бити жестока, а Зеленском ће убацивати многе клипове у точкове, упозорава Ђукић, напомињући да је победом бившег комичара, који је глумио председника у серијалу „Слуга народа“, поражена сва политичка елита те земље успостављена од стицања независности Украјине, и мајданска, и домајданска. Заправо, додаје, велике разлике међу њима ни нема — само је она пре Мајдана неискрено причала да је проруска, а иза леђа радила са Западом.
Неко охрабрење за будућност руско-украјинских односа по доласку Зеленског Ђукић види у позитивним реакцијама руске јавности, медија, па чак и у изјавама руских званичника који новоизабраном председнику не праве никакву сметњу, напротив, очекују, како је рекла портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова, рестартовање веза.
Као још један пакет огромних проблема који чекају новог украјинског председника Ђукић наводи проблем Донбаса и могућности за његову реинтеграцију.
„Добро је што је Зеленски рекао да ће се придржавати Минских споразума, а Нормандијску четворку види као пут за решавање кризе. То је засад довољна изјава, а ако остане на том путу може да постигне резултате. Наравно, и ту ће бити великих спотицања и на унутрашњем плану, јер не треба заборавити украјинску екстремну десницу, војску и стару политичку елиту која ће за сваки покушај Зеленског да мирним путем то реши говорити да је издаја“, каже бивши амбасадор.
Он истиче да се у тражењу излаза за спор око Крима, који је гласао за припајање Русији, као и за отцепљене територије Доњецке и Луганске републике треба пре свега одрећи ратног решења, а могући рецепт за Донбас види у моделу који је Русија својевремено искористила прво за Татарстан, а онда за Чеченију.
„Борис Јељцин је после распада Совјетског Савеза био толико мудар да је са Татарстаном склопио специјални уговор којим је та република добила практично неку врсту самосталности. На основу те самосталности Татарстан се реинтегрисао у Руску Федерацију и то мирним путем. То је невероватан уговор, а можда би то био пут и за решење нашег косовског проблема. Данас видимо да кадрови из Татарстана управљају руским областима, да су у врху власти. Други пример је питање Чеченије. Треба видети колики је степен аутономије Чеченије у оквиру Руске Федерације“, подсећа Ђукић и додаје. „Пустите их да буду самостални, ако им дате слободу, они неће изаћи из Украјине, а ако им не дате слободу, изаћи ће. Силом се више ништа не може постићи, а поготову не у Европи.“
Украјина је такође, подсећа Ђукић, пред великим финансијским испитом, јер финансијска одрживост система зависи од ММФ-а, „а знамо ко њиме управља“.
„Биће потребно пуно упорности, мудрости, сталожености том глумцу да одигра ролу тако успешно као у чувеном серијалу, када се борио против корупције. А и то је рак-рана. Тешко је наћи у Европи друштво које је толико начето са свих страна као што је украјинско. И ако овај млади човек успе да изгура бар неколико ствари, то ће бити велики успех“, наводи Ђукић.
На питање шта би могао бити први поступак којим би и Зеленски показао да пружа руку Москви, дипломата претпоставља да би то могло бити враћање амбасадора, јер су тренутно амбасаде на нивоу отправника послова.
„Последњих пет година од доласка Порошенка на власт много тога се променило и биће потребно много труда и мудрих полукорака да се то поправи. Најбитније је да он у политици иде корак по корак и да не прави неочекиване потезе“, саветује Срећко Ђукић.
