Оно што Сулејману Угљанину и његовој СДA Санџака за сада не успева у Новом Пазару, успева му у Тутину, општини где има већину одборника у Градској скупштини.
Док је у Новом Пазару одборничка већина са дневног реда скинула предлог СДА о промени назива градских улица, у Тутину им је пошло за руком да донесу одлуку да неколико градских улица понесу имена Адема Демаћија, за време НАТО агресије политичког представника албанских терориста, или Аћифа Бљуте, нацистичког управника Санџака током Другог светског рата.
Иако учествује у власти у Тутину, Санџачка демократска партија (СДП), чији је председник министар у српској Влади Расим Љајић, нема утицаја на одлуке Градске скупштине тога града јер, како каже члан новопазарског Градског већа и члан Председништва СДП Мирсад Јусуфовић, СДА има апсолутну већину.
Оно што се у Тутину догодило јесте да је СДА, од пет корака који су потребни да би се имена улица променила, почела од петог, а не од првог, оцењује Јусуфовић. Тако је, каже он, грубо нарушена процедура.
„Потребно је да предлог прво утврди комисија, па да прође мишљење Бошњачког националног већа и, што је најважније, да добије сагласност Општинског међунационалног савета. То су тела у јединицама локалних самоуправа у којима је у употреби и језик националних мањина, а та тела, у случају Новог Пазара и Тутина, чини једнак број Срба и Бошњака. Та тела своју сагласност на предложена имена дају консензусом“, објашњава Јусуфовић.
Због тога што су у СДА сигурни, како Јусуфовић каже, да не постоји Србин који би се сложио да нека од тутинских или новопазарских улица понесе неко од предложених имена, у овој странци су одлучили да заобиђу процедуру и да предлог Скупштине града пошаљу као предлог свим институцијама које би требало да се сагласе са одлуком о промени имена улица.
„Члан 93 закона јасно каже да имена и називе улица доноси Скупштина, али уз претходно прибављену сагласност Министарства. Дакле, не можете да ставите на дневни ред Скупштине нешто што нисте пре тога, као предлог комисије, послали Министарству и Савету за међунационалне односе. Тек када то прикупите, гласа се на Скупштини. Наравно, до процеса прикупљања сагласности не би могло да дође за нека имена која су спорна за јавност у Србији“, сматра Јусуфовић.
Одлука тутинске Скупштине и сличан покушај у Новом Пазару не треба да чуди, коментарише историчар Александар Раковић. Угљанин је, каже, отворио своје карте и више не крије великоалбанске претензије.
„Он је то раније сакривао у неку бошњачку варијанту, сада све мање то сакрива, тако да је сасвим очекивано то што има намеру да неким улицама дâ имена по албанским терористима, Адему Демаћију, или по албанском сепаратисти Ибрахиму Ругови, или по великоалбанском идеологу Аћифу Бљути… Питање је кога ће све још ставити на ту листу“, објашњава Раковић.
Република Србија у целу ствар мора да се умеша, додаје он, јер ако се не умеша, интегритет земље биће доведен у питање. Поштовање, односно непоштовање процедуре је једна ствар, али шта ако СДА одлучи да самоиницијативно промени имена улицама, како ће реаговати држава Србија, пита се Раковић.
