Макрон је мислио на неуспех Европске уније да ревидира систем азила, иако притисак миграната са Блиског истока, али и из Африке већ неколико година притиска унију.
Коментаришући ову изјаву, над којом су се највише замислиле земље чији граничари и уз помоћ европске полиције не могу да зауставе продор миграната на Стари континент, професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић каже да пре свега треба имати у виду да Макрон има амбицију да изиграва лидера у ЕУ. Засад са Ангелом Меркел, али њој је мандат ограничен и вероватно ће, када истекне, отићи у политичку пензију, каже Самарџић.
„Он има неку врсту амбиције да једног дана ствар води вероватно и сам, с тим што он нема капацитет за то. То је евидентно, он није велика глава, нити је велики политичар, нити мислилац, нити визионар, али амбиција стоји, упркос свему томе. Он је имао доста сличних изјава, на конференцији у Давосу прошле године рекао је да Европа без ’седморице‘ више не може да опстане, да ће се водити рачуна да се одржи осовина Француске и Немачке — северне земље, а после ћемо видети“, подсећа Самарџић.
Он каже да је сличну изјаву Макрон поновио и у Софији неколико месеци касније, на састанку лидера ЕУ са председницима Влада и држава тзв. Западног Балкана, а да је суштина у томе да Европска унија нема никакву стратегију када је овај проблем у питању, што отвара празан простор. Они немају никакаву идеју или некакав минимални претходни консензус о томе како даље, каже он.
„Њихова основна активност, коју сада пратимо у кампањи за Европски парламент, јесте да оцрне такозвани популизам, јер они имају негативну политику, где показују да, ако ови случајно буду дошли на власт, да ће да доведу до неког тешког пада ЕУ, европских интеграција и тако даље. С тим што се човек пита како то кад је криза наступила у ваше време, а не у време тих који сада надолазе. Просто, врши се негативна кампања“, истиче Самарџић.
Он додаје да је унија као систем генерално постала дисфункционална, јер са којим год да се конкретним проблемом тај систем суочи, не може да га реши. Истиче да „Шенген“ јесте била добра идеја, да је слобода кретања људи помогла интеграцији уније у великој мери. Међутим, од како је запала у кризу, та слобода се евидентно све више смањује. Под утицајем мигрантских кретања 2014. и 2015. године, она је доведена до ивице, систем је потпуно колабирао, истиче овај професор Факултета политичких наука.
„Њихове идеје о томе на који начин треба решити тај проблем не постоје, сем овога што чујемо од Макрона. Имамо практично решавање по Орбановом моделу, да се стварају запреке, националне, то је до сада једини рационални одговор. Сви су скочили на Орбана, али их то није спречавало да и сами затварају своје границе, и Аустрија, Словенија, Хрватска и Француска према Италији. То је све јако добро познато и из тога такође видимо да они заправо немају никакву заједничку политику.“
На питање како би у пракси могла да изгледа реализација Макронове идеје, да се Шенгенска зона смањи на број држава које могу да контролишу свој простор у безбедносном погледу, Самарџић каже да је то тешко проценити, јер ће та изјава, као већина Макронових, бити брзо заборављена. То што је рекао Макрон је на нивоу политичке изјаве и није довољно добар основ за такву анализу, у сваком случају можемо очекивати солирања држава чланица, каже он.
„Саме ће решавати те проблеме, па ће неке од њих у тој политици солирања, у одсуству заједничке политике, бити жртве. Највероватније ове које су на удару, пре свих медитеранске земље, Грчка, Италија, Шпанија. То ће бити један перманентни проблем који ће се решавати палијативно, али пре свега у оквиру ад хок акција држава чланица“, сигуран је Самарџић.
На крају разговора за Спутњик, он каже да ће управо те земље бити на тапету критике, али да оне немају другачији начин да решавају проблем, већ да саме затварају границе, а то ће направити још већи кошмар.
