Ројтерс наводи да Розенштајнова оставка, која ће ступити на снагу 11. маја, није изненађење. Очекивало се да ће Розенштајн оставку поднети у марту.
Бела кућа није коментарисала оставку, али је саопштено да је амерички председник Трамп већ номиновао заменика секретара за саобраћај Џефрија Розена да замени Розенштајна.
Род Розенштајн је на крају остао дуже на послу како би помогао секретару за правосуђе Вилијаму Бару у тренутку када је јавно објављен Милеров извештај, после истраге која је трајала 22 месеца и завршена 22. марта.
У писму Трампу Розенштајн је алудирао на две препознатљиве фразе председника САД, наводећи да је помогао да се у секретаријату запосле званичници „предани вредностима које Америку чине великом“ и да „ми следимо правила и увек стављамо Америку на прво место“.
Милеровом истрагом нису установљени докази да је Трампов штаб илегално сарађивао са Москвом. У свом коначном извештају, Милер се није определио да ли је Трамп ометао правду, већ је, уместо тога, представио доказе за оба гледишта.
Пошто су примили коначни извештај, Розенштајн и Бар су донели сопствени закључак, наводећи да нема довољно доказа за подизање оптужнице против председника.
„Ми спроводимо закон без страха или фаворизовања, пошто кредибилни докази нису ствар страначког опредељења“, написао је Розенштајн у писму оставке.
Трамп и његови сарадници су често критиковали Розенштајна, који је републиканац, због тога што је именовао Милера. С друге стране, демократе су га критиковале због одлука Секретаријата за правосуђе у чије је доношење био укључен, преноси „Глас Америке“.
Демократе су већи део свог гнева усмериле на Бара због начина на који је селективно објављивао одређене детаље Милеровог извештаја пре него што га је јавно објавио, као и због одлуке да прогласи да Трамп није ометао правду.
Међутим, Розенштајн је одиграо значајну улогу у процени доказа које је Милер прикупио када је реч о опструкцији правде и у одлуци да против Трампа не треба подићи оптужницу.
Прошле јесени, спекулисало се да ће Трамп отпустити Розенштајна након што је „Њујорк тајмс“ објавио да је Розенштајн 2017. предложио да се Трамп тајно снима и скупљао подршку чланова кабинета како би се председник сменио са положаја позивањем на 25. амандман Устава САД.
Розенштајн је изјавио да је та прича нетачна.
У говору прошле недеље, одлазећи заменик секретара за правосуђе је осудио „критичаре — најамнике“ и бранио начин на који је приступљено Милеровој истрази.
„Ако правници не могу да докажу наш случај пред судом, то шта ми мислимо и верујемо није релевантно“, рекао је он.
