„Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цели државни врх Хрватске, параде, а ми овде у Србији, Републици Српској и широм света где су се расули Срби из Западне Славоније и из Крајине, тугујемо — рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама ’Бљеска‘“.
Он је навео да нико није одговарао за злочин над Србима Западне Славоније, где је међу жртвама било осморо деце до 14 година, те подсетио да су злочини направљени и над српским војницима јер су убијани након заробљавања.
Штрбац је рекао да је за 154 жртве до сада решена судбина и да су породице преузеле и сахраниле њихове посмртне остатке, додавши да је 148 посмртних остатака ексхумирано из такозваних масовних гробница.
„Мислим да је остало још 29 неидентификованих. Али када би и они били идентификовани, још недостаје 90 посмртних остатака од укупног броја жртава“, напоменуо је Штрбац.
Он је подсетио да је било покушаја у Републици Српској, Србији и Хрватској да се спроведу кривични поступци, али да је све то још негде или завршило у истрази или је у некој истражној фази, што значи да се није даље отишло ни у једном покренутом поступку.
Штрбац је напоменуо да ових дана сви хрватски медији „брује“ о томе да ће у мају Аустрија вратити „миг-21“ Хрватској, који је од ЈНА отео и са њим пребегао у Аустрију пилот Рудолф Перешин, којег су Хрвати прогласили за витеза и хероја.
Он је навео да је 2. маја 1995. године управо тај Перешин управљао једним хрватским „мигом“, којим је прешао у Републику Српску, избацио четири касетне бомбе на Градишку, те убио двоје деце и више одраслих, након чега га је оборила противваздушна одбрана Војске Републике Српске.
„Стално понављам да неко ко је убијао децу још на спавању у једном великом насељеном месту не може бити херој, ни витез. Он је децеубица и ништа више“, поручио је Штрбац.
Говорећи о различитим аршинима и стандардима који још трају и пред међународним и домаћим судовима, Штрбац је подсетио да се још пред судом у Загребу води поступак против тадашњег председника Републике Српске Крајине Милана Мартића и команданта Српске војске Крајине генерала Милана Челекетића, због гранатирања Загреба, Јастребарског и Карловца, где је било шест жртава.
„Они су то наредили, како би Хрвати обуставили агресију на Западну Славонију. Ако њих могу да гоне за та кривична дела за шест жртава, онда неко мора да гони и хрватски врх за 283 жртве и око 15.000 протераних, а зна се ко је командовао хрватским јединицама“, рекао је Штрбац.
Он је истакао да је и Хашки трибунал Мартића осудио на 35 година затвора због гранатирања Загреба, напоменувши да је реч о двоструким стандардима.
У акцији хрватских оружаних снага „Бљесак“ на Западну Славонију, која је била под заштитом УН, убијено је или се води као нестало 283 Срба од којих је 55 жена и 11 деце, а српски народ је протеран из тог дела Хрватске.
Хрватске војне и полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године извршиле агресију на западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН — такозвани сектор „Запад“ и била је у саставу Републике Српске Крајине.
Подручје на којем је у то време живело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника хрватске војске и полиције, а претходно су обавестили припаднике УН, који су побегли пре акције. Српско становништво затечено је на спавању.
Срби Западне Славоније тада су кренули у егзодус спасавајући животе, а на путу према мосту спаса преко реке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.
