На питање „Знате ли како је бити Србин у Хрватској“ стигао језив одговор

Дуго један предизборни слоган није изазвао такву пажњу као што је изазвао слоган Самосталне демократске српске странке (СДСС) за изборе за Европски парламент — „Знате ли како је бити Србин у Хрватској“.

И, нажалост, врло брзо је стигао и одговор — билборди СДСС-а у Загребу и Сиску су поцепани, а у Сплиту је билборд постављен у Каштеланској улици освануо са усташким „додацима“ — слоганима „Србе на врбе“, НДХ, „За дом спремни“, као и поруком „Палите тракторе“. Реч „Србин“, која је у поруци СДСС-а била исписана ћирилицом прецртана је, а слово „у“, које је у слогану написано латиницом, преправљено је у усташки симбол — слово „у“ са „ушицама“ и крстом у средини.

​Знамо да у Хрватској има и оних којима смета било какав знак идентитета Срба у Хрватској, па и једно ћирилично слово, коментарише догађаје један од кандидата СДСС-а за Европски парламент, професор Дејан Јовић.

„Када смо поставили питање ’Знате ли како је бити Србин у Хрватској‘, оно је једним делом било упућено Европи. Дакле, питање је да ли садашњи посланици из Хрватске, који представљају Хрватску у Европском парламенту, на било који начин узимају у обзир мањинско питање у самој Хрватској“, каже Јовић.

Он подсећа да су хрватски европарламентарци дискутовали о мањинским питањима у Украјини и како решити украјинско-руске односе или о БиХ и хрватском питању у тој држави. Међутим, до сада хрватски европарламентарци никада нису скретали пажњу на питања равноправности и права мањинских заједница у Хрватској, посебно Срба. Штавише, објашњава Јовић, две европосланице из Хрватске давале су изразито антисрпске изјаве.

„То је питање такође било усмерено хрватској јавности, да ли су свесни да постоје проблеми у самој Хрватској. Хтели смо да укажемо на те проблеме. И ево, добили смо овим вандализмима и одговор, на један груб начин, за који не мислим да је став већине у Хрватској, али сигурно одређених група“, сматра Јовић.

Јовић се нада да ће се они којима је стало до демократског карактера Хрватске и до права мањина солидарисати са српском заједницом у Хрватској.

У тренутку када је четрдесетак мега билборда са тим слоганом постављено широм Загреба, фотографија која је овековечила један од паноа постављена је на друштвене мреже и за мање од сат времена видело ју је 25.000 посетилаца.

Фотографију са слоганом делили су бројни хрватски политичари, а многе хрватске локалне ТВ станице имале су емисије на ту тему.

Према речима председника СДСС-а Милорада Пуповца, слоган који је подигао прашину својом оригиналношћу је резултат рада тима СДСС-а за европске изборе.

​„Циљ рада тога тима био је да се дође до поруке која ће бити довољно занимљива, довољно провокативна, довољно инспиративна, у неком смислу чак и апелативна на укупну свест људи у Хрватској, како Срба, тако и Хрвата“, објашњава Пуповац.

Поред тога да се сви грађани Хрватске упознају са положајем Срба у тој земљи, слоган има још један циљ — увођење ћирилице у хрватски јавни простор, писма које је, према Пуповчевим речима, стигматизовано још од 1990. године, али посебно последњих година. Слоган је исписан латиницом, осим речи „Србин“, која је исписана ћирилицом.

„Наша кампања постиже свој циљ, а то је, заправо, да се српска заједница охрабри, да се сви грађани хрватске замисле над тим колико су њихови ставови и њихове предоџбе о Србима реалне, шта стварно знају о томе како је бити Србин у Хрватској. И, с друге стране, да Срби у Хрватској могу без страха бити то што јесу“, каже Пуповац.

Овај слоган биће, додаје наш саговорник, у центру пажње још недељу дана, када ће СДСС лансирати нови слоган са не мање важном поруком и који ће бити једнако оригиналан не само за хрватске прилике, већ и за прилике у целом региону.

Политичке кампање у Хрватској нису се могле подичити неком оригиналношћу, са изузетком можда две. Хрватска демократска заједница изашла је на прве вишестраначке изборе у тој, тада и даље југословенској републици, са слоганом „Наше име је наш програм“ (уз шовинистичке додатке попут лименки са „чистим хрватским зраком“, која је ипак поништила поенту слогана).

Друга кампања која је у политички живот Хрватске унела нешто ново је председничка кампања Стипе Месића, који је преферирао директан контакт са бирачима. Тако је Месићев изборни штаб организовао акцију „На кафи са председником", где су грађани, у директној комуникацији са Месићем, могли да изнесу своје ставове, проблеме, визије државе у којој живе.