Коментаришући овај потез Русије некадашњи дипломата Зоран Миливојевић за Спутњик каже да он лежи у суштини руске позиције када је у питању ситуација у Венецуели. После покушаја Америке да смени актуелног председника и успостави режим који ће јој одговарати, очекивано је да Русија позове на поштовање повеља Уједињених нација и међународног права.
„Сада када су се односи на глобалном нивоу променили, када имамо мултиполарни свет, када поред САД имамо и друге велике силе од којих зависе темпо и садржај међународних односа, мислим на Кину и Русију као сталне чланице Савета безбедности, управо те две велике силе се залажу за поновно враћање међународног поретка у коме ће важити норме и стандарди успостављени Повељом УН после Другог светског рата“, каже Миливојевић.
Он додаје да ће Русија и група земаља коју ће формирати у клупама на Ист риверу тражити да се поштује легалан и легитиман режим и воља народа која је изражена на изборима, али и да се предупреди понашање супротно међународном праву и Повељи УН, а то је да се војном интервенцијом или на неки други начин у Венецуели успостави режим који одговара великој сили, у овом случају САД.
„Треба подсетити да је принцип међународног права један од десет принципа међународног поретка, то исто важи и за поштовање суверенитета и територијалног интегритета суверених држава и немешање у њихове унутрашње ствари, као и за мирно решавање спорова. Сви ти принципи треба поново да добију своје место како би се међународни поредак сачувао и како би глобални односи ипак били на неки начин усмерени ка принципима који би важили за све“, подвлачи Миливојевић.
На питање Спутњика на које државе Русија може да рачуна у овој „групи за спас Венецуеле“, он одговара да ће у њу вероватно ући све суверене државе које исто мисле. Он подсећа да је позив Вашингтона да се Гваидо призна као председник следило тек 50 држава, што је четвртина држава сталних чланица Уједињених нација.
„Ту се сигурно, када је реч о сталним чланицама Савета безбедности, може рачунати на Кину, али и на велики део држава Латинске Америке, Африке, Азије, на све оне државе које нису признале Гваида кога је Америка наметнула као некаквог председника и које и даље сматрају да је у Венецуели важећи режим легално изабраног председника Мадура и да је основ приступа Венецуели управо то, легалитет и легитимитет режима. Друго је питање да ли је власт у реду, да ли треба да се мења, а то зависи од воље народа у Венецуели и треба да се решава изборима“, истиче наш саговорник.
Он додаје да став Руске Федерације око ситуације у Венецуели потпуно одговара њеним, али и нашим ставовима везаним за Косово и Метохију, те да се због тога Србија од почетка кризе принципијелно држала свог става.
„Србија од тога сасвим сигурно неће одустати, без обзира на притиске. Пазите, ако једна Турска може да заузме такав став, њу посебно наводим, зато што је чланица НАТО-а, а и сама је била жртва покушаја једног наметнутог пуча или ако хоћете исцениране промене режима, нема разлога да Србија од тога одустаје“, каже Миливојевић.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Мајк Помпео састаће се у Финској 6. маја у оквиру министарског заседања Арктичког савета. Главна тема разговора биће криза у Венецуели.
