Лист наглашава да се сваке године у мају око 10.000 људи окупља у Блајбургу како би се присетили фашистичког хрватског усташког режима у Другом светском рату.
То што се величање једног терористичког фашистичког режима одржава јавно, изазвало је критике Аустрије у земљи и свету, подсећа „Стандард“.
И поред тога се ова комеморација, критикује лист, не забрањује, јер је католичка црква дозвољавала да се у оквиру тог скупа одржава миса, па је то одобрење отежало властима изрицање забране скупа.
Ове године, додаје „Стандард“, могло је бити другачије, јер је након смене на врху бискупије у Клагенфурту дошло до промене у опхођењу према овом профашистичком скупу.
Администратор бискупије Енгелберг Гугенбергер одлучио је у марту да се, за разлику од ранијих година, не да дозвола за бискупску мису.
Тиме је скуп, подсећа лист, изгубио верски карактер, и сада је оно што је увек био, а то је политичко окупљање на којем бројних хрватски политичари држе предизборне говоре, и на којем се носе делимично забрањени симболи и фашистичке пароле, пренео је Танјуг.
Надлежне општинске власти могле су због тога забранити скуп, али то нису учиниле, подвлачи „Стандард“.
„Постојао би низ добрих правних разлога за тако нешто“, тврди професор уставног права са Универзитета у Инсбруку Карл Вебер.
Он је указао да, пошто је у прошлости дошло до учесталог величања нацизма, постоји опасност да тако буде поново.
Према закону о окупљању, мора се забранити сваки скуп чија сврха представља кршење закона, подсећа „Стандард“.
Одлука о одржавању усташког окупљања се мора доносити увек на основу искустава протеклих година, тврди Вебер.
„Стандард“ указује да пооштравање закона које забрањује ширење екстремистичке пропаганде на скуповима остаје „без зуба“ када је реч о Блајбургу.
Прошле године усвојени „лекс Ердоган“, то јест забрана скупа страних политичара у Аустрији, не примењује се на скуп Хрвата, јер су од закона изузете чланице ЕУ. Такође, ни пооштрени закон о забрани симбола, који обухвата сада и два усташка симбола, неће, како додаје лист, имати велики утицај, јер су прошле године учесници окупљања у Блајбургу носили усташке симболе, али већином оне који нису обухваћени овим законом, што не умањује чињеницу да величају фашистички режим.
