Саопштење преносимо у целости.
Стога, на самом почетку питамо: одакле право господину Бериши да се мијеша у унутрашње ствари једне независне државе каква је Црна Гора?Са друге стране, залазећи у дубљи контекст ове приче, осврнућемо се на ситуацију у Тузима: када је нова власт преузела руковођење општином Тузи поред толико неријешених проблема у Малесији, једино о чему се прича је разграничење између новоформиране општине и Главног града, као да се ради о питању граница између двије државе, а не о питању општинске границе.С тим у вези, јавило се више проблема.
Прије свега, око подјеле територије, тачније: село Врањ је припало новоформираној општини Тузи, док су Матагужи и Куће Ракића по свој прилици и даље у зони њиховог интересовања. Уз то, јавио се спор и око гробља, али и Цркве Светог Николе која припада, разумије се, православном дијелу становништва.Ако узмемо у обзир историјски контекст, односно значење појмова „Малесија“ и „Малисори“ — како им и само име на албанском језику каже — се односе на брдске предијеле изнад Тузи, дуж границе ка Скадру.
Дакле, том логиком се стиче јасан закључак да Врањ, Матагужи, па и Куће Ракића нису брдска племена, нити су историјски икада припадала Малесији.Дакле, то што општина Тузи полако, али сигурно отима од Зете Куће Ракића, дио територије на ком се налази високопрофитабилна компанија ‘'Плантаже'', село Врањ, дио Матагужа — за зетско руководство које чини Демократска партија социјалиста са сателитима — не представља никакав проблем, а понајмање пријетњу.
Најзад, говорећи о оним суштинским проблемима попут све тежег статуса православног живља у Тузима, ма како се он изјашњавао — процрногорски или просрпски — оцјењујемо да се ради о безнадежној ситуацији. Православци у Тузима готово и да немају право гласа, док други имају право и на ОВК пјесме. Наизглед баналне ствари попут тога да је православно гробље потпало под контролу албанског руководства, те да наше сународнике морамо дворити у градским капелама у Подгорици, а сахрањивати у Тузима — нама нису баналне већ отежавају ионако отежан живот.
Закључак је да је православни живаљ у Малесији, а поготово Срби — остављен на цједилу.Због свега наведеног, Права Црна Гора ће посветити озбиљну пажњу проблемима са којима се православни живаљ у Малесији сусреће, са само једним циљем — да сви будемо грађани једнаког реда у суштинском смислу те ријечи, а не само на папиру. Јер, како је познато, папир све трпи — па и ОВК коалицију. А господину Бериши поручујемо: Даље руке од Црне Горе!