Да се информација о наводном атентату на Тита појавила само у штампи, вероватно би се могла приписати деривату хладноратовских пропагандно-психолошких операција америчке владе. Међутим, та се информација узима у документу „Internal situation in Yugoslavia“ Централне обавештајне групе (претходник ЦИА) из новембра 1946. за непобитну чињеницу, преноси „Антена М“.
Документ је, поновимо, „confidential“, тј. није предвиђен за пласирање у јавност — према којој се, по дефиницији, приоритетно изводе пропагандно-психолошка дејства. Шта у документу пише? После покушаја атентата на Тита и његову свиту у јулу ове године на црногорском тлу режим је подузео драстичне кораке.
Ухапшени су неки комунистички функционери, док су КНОЈ (Корпус народне одбране Југославије) и редовне војне јединице замењене, што имплицира да су биле у неким везама са илегалним националним јединицама. После покушаја атентата на Тита на Цетињу, наредни параграф документа „Internal situation in Yugoslavia“ из новембра 1946. се односи на процену, како пише, „илегалних група, названих ’зеленаши‘, које предводи црногорски бригадир, Крсто Поповић“, пише „Антена М“.
По окончању Другог светског рата, председник Хари С. Труман 1. октобра 1945. потписаће извршну наредбу о распуштању војно-обавештајне службе ОСС (Office of Strategic Srvices). Реорганизације капацитета за обавештајне, пропагандно-психолошке и паравојне делатности у иностранству су подељене између Стејт департмента, Министарства одбране и Генералштаба.
Труман ће новом извршном наредбом од 22. јануара 1946. успоставити Националну обавештајну управу, а ЦИГ је њeно оперативно тело. ЦИГ је ембрион ЦИА, створене 18. септембра 1947. године. Генерал Хојт. С. Ванденберг, помоћник шефа штаба ваздухопловних снага америчке војске, од јуна 1946. је био шеф ЦИГ-а. На тој дужности биће до маја 1947. године. ЦИГ делује и у тадашњој Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ).
