Он није искључио провокације Вашингтона за остваривање мешања у послове Каракаса.
„Признање лидера венецуеланске опозиције Хуана Гваида да су му пропали покушаји да се ослони на војску, потврђује закључак да је венецуеланска војска и даље одана председнику Николасу Мадуру. А његова спремност да размотри предлог Сједињених Америчких Држава о војној интервенцији коначно раскринкава сумње за чије тачно интересе он ради“, истакао је сенатор.
Према његовим речима, сада је јасан и Вашингтонов „план Б“: „чим ’Мајдан‘ (псеудомирни протести који прерастају у државни преврат) није успео, није прорадила и није успео да се поузда на војни пуч, сада није искључена ни варијанта спољне војне интервенције“.
Управо у ту сврху раније је искоришћен политички утицај Сједињених Америчких Држава на низ других земаља како би се лидер опозиције признао као „легитимни председник Венецуеле“. То је неопходно за формално поштовање законитости интервенције, ако до ње дође, нагласио је Косачов.
„Друга ствар је да ће Сједињене Америчке Државе тада морати да делују у ружној улози отвореног нападача и дефакто агресора, а не као подстрекача и организатора, као до сада. А и мало је вероватно да ће долазак Гваида на власт уз помоћ америчких бајонета, макар теоретски, донети додатну популарност и легитимитет, како у земљи тако и у свету“, констатовао је парламентарац.
Он сматра да ће због тога засад Вашингтону добро размислити да ли да примени силу. „Највероватније ће бити потребан повод — озбиљна провокација као што је још један „хуманитарни конвој“ на граници, или нека велика лажна вест у стилу белих шлемова са измишљеном употребом оружја од стране власти против цивила и томе слично“, додао је он.
„Било како било, сваки сценарио америчке војне интервенције сигурно ћемо сматрати агресијом, јер Венецуела има само једног председника. Што је сада фактички признао и Гваидо, потврдивши да не може да се ослања ни на народ, ни на војску“, закључио је Косачев.
У уторак 30. априла опозиција Венецуеле покушала је да изврши преврат. Лидер опозиције Хуан Гваидо, који се прогласио за председника земље, и његове присталице окупиле у Каракасу на ауто-путу испред војне базе Карлота. Претходно је Гваидо позвао народ Венецуеле и војску да изађу на улице како би окончали Операцију Слобода за свргавање легитимног председника државе Николаса Мадура.
У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо се 23. јануара прогласио за привременог шефа државе. Сједињене Америчке Државе и низ других земаља су признале Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“. Лидера Венецуеле Николаса Мадура као легитимног председника подржавају Русија, Кина и низ других земаља.
