У тексту се конкретно наводи да је циљ издвајања новца да се „помогне властима у БиХ у постизању бољих параметара укључења организација цивилног друштва и доношења одлука и разраде политике, као и да се усаврши и развије систем докумената стратешког планирања, који одређује процедуру сарадње с организацијама цивилног друштва и социјалним партнерима у току процеса који предвиђа инклузивност и ослањање на чињенице“.
Ова помало рогобатна формулација у преводу значи да НВО добија паре да се више укључе у политичке процесе у БиХ.
План ЕК је да у јуну ове године распише тендер за доделу ових средстава за четири до осам кандидата од оних који поднесу пријаве до 24. маја. Победник ће бити одређен до септембра, а с њим ће потписати споразум за давање новца за развој цивилног друштва у БиХ.
Истиче се да ће се пружати техничка помоћ владиним структурама које су одговорне за грађанско друштво и цивилни дијалог.
„У оквиру уговора планирано је тражење решења за спор процес сарадње и дијалога између власти и грађанског друштва, као и за проширење његовог присуства, у смислу пружања подршке социјалном дијалогу и социјалним партнерима, између осталог и у питањима као што су законодавство, колективи преговори, оцена неопходности нових закона, разрада нацрта закона и мониторинг спровођења реформи“, наводи се у документу.
Да ли је ово покушај да се преко ових организација иза завесе уруши политика Милорада Додика и Републике Српске, за сада једине бране у приступању БиХ НАТО-у и другим организацијама?
Политички аналитичар Стевица Деђански напомиње да нама није непознато да се са Запада брижно финансирају организације из невладиног сектора, поготову ако имају задатак да раде против интереса српског народа, било да је реч о Србији или о Републици Српској. Међутим, како додаје, тек кад се буде знало ко ће добити та средства, бићемо сигурни и која им је сврха.
„Врло лако може да се провери какву оријентацију има нека НВО, а и у РС постоје невладине организације које траже новац за развој демократије, како би се ’очували сви ентитети‘, али и да би се говорило о ’лошим потезима‘ које је радила Српска“, каже Деђански.
Независни политиколог Александар Сафонов сматра да је позадина преговора нешто сасвим друго:
„Јасно је да је сума по мерилима Еворпске комисије доста мала, а по мерилима БиХ доста привлачна. Заправо, суштина је управо у томе. За такву земљу то је ипак позамашна свота, па је јасно да Европска комисија покушава да овако или онако осигура лојалност локалних елита према европским интеграцијама, тим пре што је БиХ и даље подељена међу заједницама, међу три основне етничке групе, па се потребан резултат мора постићи по цену бројних компромиса и разговора, како јавних, тако и закулисних, укључујући и директно поткупљивање од стране заинтересованих организација.
Подсећања ради, Запад има велико искуство у коришћењу невладиних организација за промену нежељених лидера на Балкану, али исти метод је примењен и у Украјини и Грузији.
У Босни у Федералном делу делује око шест јаких организација које су директно везане за Америку и које покривају БиХ на спољном нивоу и још пет које су локалног карактера, то јест, које се баве односима унутар БиХ.
У медијима, и то не само босанским, већ и неким из региона, више пута је писано да је јачање финансирања босанских непрофитних организација од стране ЕУ неопходно да би се ослабила власт која је у стању да ојача Републику Српску. Приступање Босне и Херцеговине НАТО-у, опште је познато, ометају Република Српска и Додик.
