У готово свим општинама, градовима и жупанијама у Хрватској, тамо где су имали право, Срби ће имати своје већнике. Од 2.400 кандидата на изборима прошло их је више од 2.300, рекао је председник Српског националног већа и лидер Самосталне демократске странке Срба Милорад Пуповац.
То ће, како је нагласио, представљати снагу какву српска заједница у Хрватској није имала.
Међутим, добри познаваоци стања Срба у Хрватској Миодраг Линта и Саво Штрбац не виде разлог за оптимизам, с обзиром на политичку климу у Хрватској, где је само пре два месеца запаљена лутка управо са ликом Пуповца.
„Важно је да су Срби изабрали своје представнике у општинским, градским и жупанијским већима. Она имају важну улогу у очувању националног и културног идентитета преосталих Срба у Хрватској, али њихов домет није велики. Кључна је ствар да ли постоји политичка воља хрватске власти да, пре свега, поштује сопствени Устав и законе, али и да поштује европске вредности Уније, чија је Хрватска чланица“, каже Линта, председник Савеза Срба из региона, указујући да до сада те воље није било.
Он сматра да је у Хрватској на делу нови талас рехабилитације усташтва НДХ, да је повећан број етнички мотивисаних напада на Србе и српску имовину, на хиљаде графита усташке, фашистичке и нацистичке садржине. То је велики проблем за преостале Србе у Хрватској, јер живе у атмосфери страха и неизвесности и шаље им се брутална порука да се или иселе или асимилују, истиче саговорник Спутњика.
„Због тога је кључна одговорност, пре свега ЕУ, да својим притиском на Хрватску, кога до сада није било, инсистира да Хрватска поштује две темељне цивилизацијске вредности — људска права и антифашизам. У том контексту би Национални савети Срба у општинским, градским и жупанијским већима имали пуни смисао и улогу“, каже Линта.
Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра „Веритас“, коментаришући резултате избора за Савете националних мањина, каже да је био непријатно изненађен податком да од око 550 локалних самоуправа, где су бирани национални савети националних мањина, у око 150 самоуправа нису ни предложени. Изборима се одазвало само 10 одсто припадника националних мањина.
„Управо незаинтересованост самих националних мањина, а српска је међу њима највећа, говори и о значају тих националних мањина и њихових савета“, каже Штрбац за Спутњик. Он подсећа да је и сâм Пуповац рекао да је хрватска држава била незаинтересована за те изборе за које није било медијске кампање, а и они који су имали право да изађу на изборе, то нису учинили.
„Дај боже да буде нешто од тога да се реализују планови. Ти би савети морали да располажу и финансијским средствима из буџета. Добро је то прописано законима који су били услов за ЕУ, али у пракси је то далеко од оних права каква су прописана“, истиче Штрбац.
На питање откуд онда оцена Пуповца да ће српска заједница имати снагу какву до сада није имала, он сматра да је тај оптимизам везан за предстојеће изборе за Европски парламент који ће бити одржани 26. маја, а Пуповчева странка очекује да би могла имати бар једног заступника са своје листе међу 12 из Хрватске у ЕП.
Линта сматра да би представник Срба у ЕП подстакао и рад српске националне заједнице у општинским, градским и жупанијским већима, да се колико је могуће унапреди положај Срба, пре свега у области очувања националног и културног идентитета.