„Неопходно је да постанемо будисти 21. века, да се трудимо да следимо учење Буде, али не као раније него да аналитички изучавамо будизам, у сарадњи с научницима“, рекао је Далај-лама на предавању намењеном будистима из Русије, које одржава у својој резиденцији у граду Дхарамсала на северу Индије.
Према његовим речима, сам Буда је говорио да се не смеју слепо пратити његове речи из поштовању према њему или вери, него да треба анализирати и проверавати његово учење, ослањајући се на логичке закључке.
„И ми смо данас дужни управо тако да учимо да живимо — ослањајући се на логику, а не на веру“, додао је Далај-лама.
Духовни лидер будизма је рекао да је његово учење веома слично савременој науци. Далај-лама се већ неколико деценија састаје са западним научницима, а пре више од годину дана почео је да сарађује с водећим руским научницима у областима као што су неуробиологија, генетика, квантна физика, филозофија, психологија.
„Данас, у 21. веку, потребан је стални дијалог будистичких и небудистичких научника — он ће донети огромну корист свима“, уверен је Далај-лама, који сматра да постоји много подударности између савремене светске науке, а посебно квантне физике, и будистичких учења од пре хиљаду, па чак и две хиљаде година.
Према његовим речима, мисли филозофа древноиндијског будистичког универзитета Наланада добили су потврду у подацима квантне физике о особености понашања најситнијих честица и опажања, о зависности објекта посматрања од позиције посматрача.
„И савремени научници су веома заинтересовани за будизам. Због тога што се, на пример, традиција универзитета Наланда веома добро уклапа у савремену науку, у квантну физику", навео је Далај-лама.
Он је додао да будистичка схватања о опажању света говоре о „несебичности појава“, односно да ниједна појава не постоји сама по себи, независно од других појава, да је свака појава условљена узрочно-последичним везама и самим тим лишена „самобитности“. То укључује и човекову личност.
„Због тога је неопходно да се ослободимо од везивања за биће само по себи, од везивања за ’ја‘. У том везивању је корен свих наших тамних страна. Када разумемо да појаве нипошто нису онакве каквима нам се чине, тада везаност за објекат постаје слабија, нестају гнев и друге негативне емоције“, објаснио је Далај-лама.
Психологија будизма, према његовим речима, формирала се хиљадама година и чврсто је повезана с будистичком филозофијом, чије претпоставке потврђују савремени научни експерименти. Данас ти аспекти будизма могу да одиграју одлучујућу улогу у побољшању живота на земљи, успостављању мира, спречавању сукоба, смањивању јаза између богатих и сиромашних.
Далај-лама је уверен да за спречавање ратова, депресија, за искорењивање сиромаштва, излазак из еколошке кризе и решавање других проблема савременог света, образовном систему недостају лекције будистичке психологије и филозофије које би људе од малих ногу училе да контролишу емоције и да постижу спокој ума.
„Данас је на свету много убистава, великих сукоба који односе животе. Расте јаз између богатих и сиромашних. А све је то због недостатка љубави и саосећања… Само љубав, саосећање и ненасиље могу да учине овај свет бољим“, рекао је Далај-лама.
Ове године у Дхарамсалу на предавања Далај-ламе допутовало је 1.200 будиста из Русије.
