Популарна друштвена мрежа, хтела — не хтела, нашла се у улози регулатора политичке кампање, не само за изборе за Европски парламент. Многе земље већ су јој претиле да ће законом ограничити шта сме да се објављује, ако сама компанија не предузме нешто да спречи манипулације бирачима.
„Фејсбук" је уложио милионе долара у нове технологије како би сачувао интегритет избора и пригушио говор мржње, а пре неколико дана почели су да нестају налози „корисника који пропагирају нетрпељивост и мржњу на основу расе, религије и националности".
Између осталих, нестао је профил и ултрадесничара Алекса Џонса, који шири „теорије завере", да је нападе 11. септембра и покољ у школи „Сенди Хук" режирала америчка влада.
Потез је разбеснео десницу, а у одбрану „Фејсбука" и „Инстаграма", са кога су профили такође нестали, стали су многи конзервативни политичари, па и председник Доналд Трамп, који је до председничке фотеље, између осталог, дошао захваљујући огромној подршци десничара на интернету.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да ова кампања „Фејсбука" пред изборе за Европски парламент нема никакве везе са демократијом унутар данашње олигархије, односно бирократије Европске уније. Ова кампања има јединствену поруку која каже „не десничарима", тврди Миливојевић.
„Праве се фронтови, то смо већ видели у поједним земљама, имали смо случај избора у Аустрији или Француској, где су у кампањи за други круг сви који су у првом били разнородни гласали за различите политичке кандидате усмерили своју пажњу на чињеницу — само да не победи онај који се формално декларисао као десничар, политичар са десне идеолошке стране", подсећа он.
Миливојевић напомиње да је и сам председник Европске комисје Жан Клод Јункер пре неколико дана изјавио да се треба мобилисати, направити неку врсту ванредног стања у читавој унији уочи избора, како од 23. маја случајно у новом сазиву десница не би била та која ће имати већину. Очигледно је да су према дефиницији из Брисела сви десничари у ЕУ — екстремни десничари, каже Миливојевић.
„Десничари код њих нису десничари, већ национално и државно одговорни политичари или странке. Десничарима се, гледано из перспективе Брисела, Берлина и Вашингтона, третира свака државно одговорна политика која подразумева лојалност сопственој држави. Конкретно, ако то гледање пренесемо на наше просторе, свако ко не подржава независност Косова и пријем у Уједнињене нације, из перспективе Брисела је заправо десничар“, констатује Миливојевић.
У тиму који седи у Даблину и на Фејсбуку каналише вести везане за изборе за Европски парламент јесу познаваоци 24 званична језика ЕУ, а надгледа их Американка Лекси Стурди, која је сличном операцијом руководила прошле године на изборима за амерички Конгрес.
Миливојевић сматра да је прича са „Фејсбуком" и „Инстаграмом" заправо део велике кампање застрашивања у којој владе земаља чланица ЕУ или, како каже, централна олигархија ЕУ, заправо води кампању ширења панике међу грађанима који не би смели, не дај боже и да помисле да код њих победи десница. Ова кампања која се тиче Фејсбука је део много шире, чак би се усудио да кажем да је део камапање која се зове кампања индоктринације, а она је много дугорочнија и ефикаснија од класичне голе пропаганде, каже Цвијетин Миливојевић.
„Од малих ногу, кроз образовни систем, кроз просвету, културу, државне институције, па на крају и кроз медије и нове медије као што је интернет, водите кампању против нечег. На пример, кампању против Русије и кажете — све што долази из Русије је зло. Заправо, од малих ногу плашите будуће грађане, децу ЕУ да и не помисле да успоставе неку врсту нормалне сарадње привредне или неке ближе са Русијом, јер одатле долазе сва зла овога света“, објашњава Миливојевић.
И поред напора „Фејсбука" да избрише лажне вести, једна америчка фирма за сајбер безбедност тврди да је до сада више од половине европских бирача видело неки облик предизборне политичке манипулације на друштвеним мрежама.
Они тврде да иза свега стоје руски хакери, који, ширећи поруке екстремних немачких десничара и присталица тврдог брегзита, желе да подрију демократске институције ЕУ и створе поделе које би ишле наруку Русији.
Од априла сваки политички оглас на тој друштвеној мрежи мора да буде посебно означен, а купац пролази верификацију. Миливојевић каже да је „Фејсбук" формирао тим за контролу и из чисто комерцијалних разлога.
На крају разговора за Спутњик директор ПР агенције „Прагма" каже да би многи проблеми били решени када би сви мултимедијални канали које интернет нуди били законски омеђени, као традиционални медији. Било би добро да постоји одговорност за јавно изнету реч, да се законски одговара за тврдњу која некоме може да нанесе штету. Американци као родоначелници „апсолуте истине и слободе" су први посегли за ванзаконским средствима како би решили своје проблеме везане за ову тематику, подсећа наш саговорник.
„Не постоје закони који уређују тај ниво информисања или дезинформисања који се зове интернет, већ они посежу за неким другим законима, којима фактички уводе или су већ увели цензуру, узмите само случај Асанж или Викиликс. Постоји неколико конкретних примера, они који фактички воде битку широм света, против Ирана, Кине и других због наводне цензуре медија, рачунајући и интернет, фактички, сами, кад њима нешто не одговара, то сами чине. Зашто би неко на интернету смео да неког клевеће и вређа, криминализује или, не дај боже таргетује, што се код нас дешава, а то исто, макар формално због закона и Судова, не сме на некој телевизији или радију", закључује Миливојевић.
