Дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић каже да у тој земљи овај податак није претерано коментарисан, можда пре свега зато што га је објавио водећи таблоид „Билд“, али и због чињенице да од укупне популације муслимана има око 6 одсто, мада када се погледа број новорођене деце, онда се види да их је међу њима 10 одсто, скоро дупло више.
„Има више муслиманске деце, то данас више није чудно, мада многе од тих породица када дођу и интегришу се у немачко друштво, престају да буду тако велике, у смислу да рађају много деце. Дакле, није тренд да долазе, па имају по десеторо деце“, каже Радичевић.
Међутим, поједини аналитичари и десно оријентисани политичари упозоравају да ће се у Немачкој до 2050. удвостручити број муслимана и да се претерана отвореност тој земљи може вратити као бумеранг.
Дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Немачке Мирослав Стојановић подсећа за Спутњик да је овај проблем у својој књизи пре неколико година отворио некадашњи првак Социјалдемократске странке Тил Сарацин. Он је створио праву буру, јер је жустро говорио о томе да ће Немачка политиком према странцима, који имају велику стопу наталитета, елиминисати саму себе, каже Стојановић.
„Чак је помињао пример Косова, рекао је да је то била демографска темпирана бомба и да је могуће да се Немачкој деси оно што се догодило Србији, односно тадашњој СР Југославији, да тај број муслимана у једном часу може да представља и неку врсту политичког експлозива“, подсећа Стојановић.
Он додаје да је Исламска заједница, која данас има око три и по милиона верника, чији чланови најчешће имају турско порекло, веома добро организована. Миргантска криза и отварање овог проблема били су део аргумената за јачање партије која плива на струји страха од странаца, подсећа Стојановић.
„Алтернатива за Немачку оживела је на критици политике канцеларке Меркелове према избеглицама, када је широм отворила врата земље, они су такорећи на препад освојили све покрајинске парламенте. На последњим изборима први пут су се кандидовали и ушли у Бундестаг са 12,6 одсто и сада су по снази прва опозициона странка“, указује Стојановић.
На проблем упозоравају и поједини чланови владајуће Демохришћанско-социјалдемократске коалиције, који су прошле године тражили увођење верског пореза и за муслиманске вернике, чиме би се и омогућила контрола финансирања рада џамија.
Сви грађани који се декларишу као католици и протестанти, плаћају црквени порез који им се одбија од плате, док га православни хришћани не плаћају, као ни будисти ни муслимани. Иако су групе у оквиру ЦДУ на порезу инсистирале, предлог није прошао, али се и даље пред изборе помиње у регионима, односно градовима у којима има више муслимана, каже Радичевић.
„Овде се врло често истиче проблем турских имама који су често и политички активни и повезани са странком турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. То често у медијима и код појединих политичара избија у први план као нешто што је спорно и што би Немачка требало да реши, како да га контролише и да ли тај новац заправо служи за политичку пропаганду, а не за верске намене“, каже Радичевић.
Он додаје да је Немачка, у односу на Француску, прилично добро интегрисала добар део муслиманске заједнице, али да извештаји званичних државних институција указују на чињеницу која би у будућности могла да представља проблем. Немачка нема потпуну, односно никакву контролу над финансирањем муслиманских заједница, односно конкретних џамија и имама који долазе са стране, истиче Радичевић.
„У појединим извештајима спољно-обавештајне службе БНД се наводи да постоји бојазан од катарског и новца из Саудијске Арабије који долази за одређене џамије. Говори се пре свега о салафистичком покрету, где постоји опасност од подршке екстремизму и евентуално терористима“, наводи Радичевић.
Све до 2016. салафисти су по центрима немачких градова делили бесплатне примерке Курана. Савезно Министарство унутрашњих послова забранило је организацију „Истинска вера“, која је то организовала. Канцеларија за заштиту уставног поретка констатовала је да организација „заступа идеологију која потискује уставни поредак, заговара џихад“ и да је широм Немачке организовала „регрутационе центре за џихадистички оријентисане исламисте, као и особе које из исламистичких мотива, желе да отпутују у Сирију, тј. Ирак“.
Ненад Радичевић каже да с друге стране у Немачкој постоји и нешто чега нема у много земаља света, а то су представници тзв. либералног ислама. Тако је у Берлину једна жена отворила својеврсну либералну џамију у којој је имам управо она, што потпуно излази из муслиманске традиције. Он додаје да не треба заборавити и на добар део секуларних муслимана који већ дуго живе у Немачкој.
Мирослав Стојановић на крају разговора за Спутњик каже да је евидентно и да је владајућа коалиција увидела да земља у будућности може имати проблем са растом наталитета у Исламској заједници, али да се он ипак смањује. Направили су неколико резова у социјалној политици, укинули право на дечји додатак за децу која тренутно не живе у Немачкој, а раније су их изједначавали са децом која су тамо рођена и живе, објашњава.
„И сама Меркелова се опекла том политиком широм отворених врата према дошљацима, односно мигрантима. Направила је велики заокрет, мере су пооштрене и наравно, смањио се прилив, јер су направили споразуме са Турском, на којима она још увек инсистира у договору са Ердоганом, да не пуштају талас какав се догодио, када је готово милион људи ушло на та широм отворена немачка врата. Она више нису тако отворена, јер су довела до велике политичке поларизације“, објашњава Стојановић.
Он додаје да није у питању само раст Алтернативе за Немачку, већ је политичка температура почела да расте, а страх се повећавао бројем пораза на покрајинским изборима. Ове године одржаће се у три покрајине, а расте страх и од тога шта ће се догодити на изборима за Европски парламент, чији ће резултат бити показатељ какво је тренутно расположење Немаца и по питању права миграната.
