„Имамо материјалне доказе за оно што може да види свако кога занимају мас-медији: новинарство у Сједињеним Америчким Државама заиста је постало субјективније. Може се рећи да репортерски рад и контекст сада играју у томе много мању улогу него раније“, изјавила је Џенифер Кавано, политиколог из центра „РАНД корпорејшен“.
Последњих година политички аналитичари константно говоре о растућој поларизацији мишљења у Сједињеним Америчким Државама и другим земљама света, због чега сарадња између супротстављених политичких снага постаје готово немогућа.
Јасан пример тога су буџетске кризе 2013. и 2018. године, када је Конгрес месецима одбијао да подигне праг задуживања због неслагања са политиком Барака Обаме и Доналда Трампа.
Као резултат тога, неколико америчких федералних агенција, укључујући и НАСА, стопирало је рад на неколико дана у октобру 2013. године и у зиму 2018. године.
Слично се одвијала ситуација и за време последњих председничких избора, који су били праћени скандалима и позивима републиканаца и демократа да се свргне нови председник.
Многи стручњаци и представници јавности такве трендове доводили су у везу са тим што се природа информисања у медијима драматично изменила. Како је истакнуто, новинарска места заузели су колумнисти, пропагандисти и разне „јавне личности“ које су ангажоване у „заступању“, односно промовисању одређених питања.
Каванова и њене колеге из центра анализирали су велики број интернет саопштења, новинских вести, ТВ емисија и других саопштења у медијима, која су објављена од краја Хладног рата до данас.
Како је истакнуто, стручњаке је занимао стил и начин презентације тих вести. За анализу су одабрали 15 најзначајнијих онлајн публикација, штампаних медија и ТВ канала, након чега су анализирали неколико десетина хиљада вести.
Испоставило се да се стил информисања приметно променио у све три врсте медија. У прошлости је у новинарству доминирао описни језик и изрази, који се односе на пренос конкретне информације.
Како су стручњаци навели, у новом миленијуму слика се радикално променила. Вести су постале једноставније, а почеле су да доминирају речи које су повезане са емоцијама, личним погледом на догађаје и друге субјективне ствари, што је раније било страно за новинарство.
То се посебно примећује на телевизији и у онлајн-сфери новинарства, где је већина вести данас усмерена на уверавање гледалаца или читалаца да су у праву, а не на пренос информација. Притом, научници истичу да ове разлике још увек нису толико озбиљне да се садашњи амерички медији сматрају пропагандним организацијама.
„Наша анализа показује да модерни извори вести нису еквиваленти, јер сваки медиј у већини случајева пружа јединствен садржај, па чак и ако је реч о истом догађају или повезаним проблемима. Стога је сасвим разумљиво због чега људи данас не верују штампи и због чега гледају или читају истовремено неколико извора“, закључио је Вилијам Марселино, социолог из „РАНД корпорејшен“.