Према писању листа, Сједињене Америчке Државе су тренутно изузетно незадовољне тиме што Русија пружа подршку законитом председнику Венецуеле Николасу Мадуру, а према мишљењу Карпентера, он без те подршке не би могао да опстане на власти. Штавише, Вашингтон покушава да задржи целу Западну хемисферу под својим утицајем откако је проглашена Монроова доктрина, док Москва својим поступцима наводно ту доктрину доводи у питање.
Међутим, Карпентер подсећа да се САД у много већој мери мешају у сферу утицаја Русије. Он као пример наводи балтичке земље које су постале чланице НАТО-а, Украјину и Грузију, којима се „предлаже чланство у организацији“. Осим тога, он примећује пораст броја војних вежби у Источној Европи и на Црном мору, као и ширење контингената америчких трупа у Русији.
Лист такође наводи да је подршка Москве Мадуру одговор на политику ширења Северноатлантске алијансе и деловања САД у Европи. Стога, Карпентер предлаже сценарио који ће омогућити постизање споразума између земаља.
Он сматра да земље треба да поделе своје сфере утицаја. Према мишљењу политичког аналитичара, САД треба да покажу да неће стремити да укључе Украјину и Грузију у НАТО, и да ће прекинути било какве војне везе са Кијевом и Тбилисијем. Осим тога, САД морају да престану да распоређују своје трупе у Источној Европи и на Црном мору.
„Вашингтон треба да покаже жељу да ће поштовати руску сферу утицаја у том региону“, пише Карпентер.
Према његовим речима, Москва треба да престане да пружа помоћ Куби и Венецуели, као и да прекине све везе са левичарском владом Никарагве, тј. да престане да шири своје присуство на Западној хемисфери.
Аутор чланка закључује да амерички политичари морају да покажу више „реализма“ како би се овај план остварио, јер је концепт „сфере утицаја“ одувек играо већу улогу у међународним односима. Међутим, америчке власти су за време различитих председника стално кршиле тај принцип, што је доводило до повећане напетости широм света.
