Црногорски министар одбране Предраг Бошковић појаснио је да су за Црну Гору прописани нови задаци по уласку у НАТО, на начин што поред осталих обавеза, војна лица имају обавезу да бране и остале чланице НАТО-а, па ће убудуће њихово одбијање учешћа у међународним снагама у иностранству бити један од главних услова за престанак службе у Војсци Црне Горе.
Током жучне расправе у Скупштини, од дијела црногорске опозиције чула се кључна примједба да парламентарна већина сада уводи обавезност да свако војно лице у Црној Гори мора под пријетњом отказа учествовати у ратним операцијама, али овог пута не у онима које прописује народна Скупштина, већ штаб НАТО-а у Бриселу.
По ко зна који пут отворило се питање да ли је уласком у НАТО народ у Црној Гори обманут када му је током НАТО кампање обећавано да након уласка у Алијансу Црна Гора неће бити приморана да бије „туђе битке“. Такође, на свјетло дана изашла је и чињеница да у Војсци Црне Горе ни изблиза нема довољан број добровољаца за одлазак на страна ратишта.
За професора филозофије и колумнисту Стефана Ђукића, такав развој догађаја уопште није неочекиван. Он подсјећа да НАТО није добровољни клуб и мјесто у које се иде без обавеза, те да је Црна Гора самим чланством у Алијанси преузела одређене обавезе — прије свега новчане, а сада и оне у људству.
„Било је речено да неће бити никаквог приморавања и да ће у мисије моћи да иде ко хоће, претпостављам зато јер су наши челници сматрали да ће због могућности боље зараде бити довољно добровољаца за сваку могућу мисију. Међутим, показало се да није тако, јер не жели свако да иде у Летонију, Ирак, Авганистан или на Косово…“, каже Ђукић за Спутњик.
Оно што је кључно, према његовим ријечима, јесте да се још једном испоставило да су ријечи из про-НАТО кампање биле неистините када се говорило да нико неће приморавати црногорске војнике да одлазе на страна ратишта.
„Ако ћемо да будемо чланови, морамо да учествујемо и да ратујемо. Сваки НАТО рат је и наш рат и самим тим ти војници и људи који су одабрали тај позив из љубави према домовини и том позиву, сада ће морати да учествују у офанзивним ратовима против других потлачених народа, јер на крају, НАТО у суштини и јесте савез богатих против сиромашних“, каже Ђукић и додаје да у приморавању црногорских војника да учествују у НАТО мисијама има и одређених елемената кршења људских права.
„Очигледно да постоје кршења људских и уставних права наших грађана у смислу да самим тим што су војници морају да иду у НАТО мисије, иако то не желе, јер ће изгубити посао. То је одређена врста уцјене и кршења људских права, јер се ради о приморавању људи да бирају између своје егзистенције или офанзивних ратова“, категоричан је Ђукић.
Коментаришући импликације новог закона о Војсци, портпарол Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић подсјећа да је једна од главних референдумских крилатица црногорских сепаратиста из 2006. године парадоксално била да војници из Црне Горе никада више неће ратовати за туђе интересе, мислећи притом на помоћ коју су пружали српском народу у Републици Српској и на рат против НАТО 1999. године.
„Такође, и прича прије уласка у НАТО је била да ће се у иностране мисије одлазити по принципу добровољности. Видимо, међутим, по духу одредби новог закона, да у складу са тим принципом Црна Гора не може на добровољној основи да скупи ни минималан број војника који би у одређеним формацијским јединицама били слати у НАТО мисије. Ако то упоредимо са бројем добровољаца и резервиста из Црне Горе у ратовима деведесетих година прошлог века, видимо да су грађани Црне Горе јасно знали да одреде када се ратује за наше, а када за туђе интересе“, примјећује Ковачевић.
Управо због тога наш саговорник сматра да се сада уводи принцип обавезности учешћа у међународним снагама НАТО-а, које су 1999. године бомбардујући Србију и Црну Гору показале каква очекивања од њих могу имати грађани оних земаља гдје они долазе.
„У Војсци Црне Горе ради велики број часних и поштених људи, који би сјутра били спремни да бране свакога од нас, али који нису спремни, јер носе у себи војничку част својих предака, да иду по свијету и подржавају убијање дјеце и цивила. Ова држава их на то тјера, а ја им овим путем поручујем да издрже јер ће и ово проћи, а они ће имати прилику да оперу свој образ и буду достојни наследници својих дједова“, закључује Ковачевић за Спутњик.
