Председница српског Парламента Маја Гојковић заказала је седницу Народне скупштине на којој би народни посланици требало да расправљају о ситуацији на Косову и Метохији и преговорима са Приштином за 27. мај.
Бриселски дијалог није дао очекиване резултате и важно је да се то чује у српском Парламенту, сматра аналитичар Дејан Вук Станковић. То је посебно важно, напомиње он, у светлу чињенице да Албанци нису испунили своје обавезе према Србима — Заједница српских општина није формирана, покренут је режим царина на српску робу, што уз високопровокативне декларације албанских политичара о геноциду и ратној одштети оптерећује политички процес.
„Ви сте добили опструкцију једног политичког оквира који је у Србији, у тренутку када је Бриселски споразум био потписан, имао подршку и сада на неким развалинама тог Бриселског споразума треба промовисати политику Србије, која ће бити довољно дипломатски разборита и одлучна, која ће штитити неки минимум националних и државних интереса, а која, опет, неће значити улазак у зону отвореног сукоба, јер Србији у овом тренутку отворени сукоб не одговара“, објашњава Станковић.
Главни изазов на терену је, додаје он, како остати и опстати, уз истовремену појаву приче о окончању преговарачког процеса, која је диктирана од стране Албанаца и Запада.
Смисао расправе у Скупштини је, према Станковићевом схватању, да српски председник и други актери српске стране у преговарачком процесу прикажу реално стање ствари и у преговарачком процесу и на Косову, а закључци које би требало да донесу посланици, наметаће се сами од себе уколико се, како каже, буде рационално расправљало.
Станковић повлачи аналогију са расправама које су се у Скупштини водиле током бечких преговора о КиМ, када су се закључци српске преговарачке делегације потврђивали у Скупштини. Тако сада није немогуће да се гласа о извештају који би поднели председник и остали преговарачи, што би значило парламентарну политичку верификацију преговора.
Међутим, суштина расправе у Скупштини је, према Станковићевом мишљењу, да се широј јавности прикаже реално стање ствари и да се отклоне дилеме шта је од могућих решења на преговарачком столу у овом тренутку.
„Тих решења нема много, сва она, по ономе што можете да закључите из медија, нису повољна по Србију. Реално стање ствари такође, нажалост, није повољно за Србију. Једино што се глобално мења, смањује се број држава које су признале Косово и постоји константна подршка традиционалних савезника Србије по том питању“, каже Станковић.
Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, добро је да српски Парламент одговори на провокације Албанаца. Треба констатовати да је Србија и даље изложена озбиљним притисцима и „мирнодопској агресији“ иза које, према његовом мишљењу, стоје страни центри моћи, јер је албанска страна исувише слаба да би самостално повлачила потезе.
„Ово може да буде званичан одговор Србије, али не само Приштини, већ свим факторима који стоје иза ње. Што се конкретних мера тиче које бисмо усвојили као одговор на њихове таксе, то је ипак у домену Владе, за то није потребан Парламент“, сматра Анђелковић.
Раније је српски председник Александар Вучић најавио да ће у скорије време упознати грађане Србије са текућом ситуацијом на Косову и Метохији, а да је у разговору са представницима Српске православне цркве постигнуто јединство по питању Косова и Метохије.
Он је додао да је позиција Србије тешка, да последњи потези Приштине воде удаљавању од компромиса, да не доприносе миру и стабилности у региону, већ да дижу тензије. Вучић је такође рекао да има информације да полиција на Косову намерава да ухапси двадесетак полицајаца српске националности на северу Косова, како би Срби на том простору остали без заштите.
