У документу америчке агенције се истиче да образовни систем Босне и Херцеговине није заштићен од политичког утицаја, због чега ресурси наводно нису усмерени на решавање „основног задатка“ — побољшања квалитета наставе. Међутим, стручњаци сматрају да Вашингтон користи промену босанског образовног система, како би млађу генерацију земље усмерио на — америчке вредности.
Има ли у овоме истине?
Професор доктор Ненад Кецмановић, ректор Сарајевског универзитета, истиче да је донација америчке агенције од осам милиона долара за развој високог образовања у БиХ велики поклон, који не подразумева ништа мању захвалност. Међутим, додаје он, прецизирана намена тих средстава, бар у једном делу који се односи на студије друштвених наука, врло је спорна.
„Ако се каже да је помоћ намењена ширењу америчких вредности, онда то практично значи вредносну американизацију младих у БиХ. БиХ је аплицирала за пријем у ЕУ и многи говоре о прихватању европских вредности. Међутим, већина тих вредности нису европске, него универзално-хуманистичке. То, наравно, ипак не искључује да сваки народ негује и своје националне вредности, па и патриотске, који се у сложеној и децентрализованој БиХ везују за РС и самоуправу Заједнице хрватских кантона“, истиче професор Кецмановић.
У истом тону наш саговорник напомиње да ако дародавац каже да је помоћ намењена развоју критичког мишљења, испада да сматра да је критичко мишљење младих у БиХ на ниском нивоу.
„Напротив, није тешко доказати да се у БиХ, као у ретко којој земљи, прелама мноштво националних, верских, регионалних и иностраних утицаја, а тај плурализам идеја и информација представља оптималан контекст за развој критичког мишљења“, наводи професор Кецмановић.
Што се тиче оцене да је високо образовање под утицајем политике, професор Кецмановић напомиње да је тешко доказати да постоји земља, укључивши и САД, у којој је државна политика потпуно неутрална спрам образовања, зато што обухвата и секундарну социјализацију младих.
„Слаба држава, каква је БиХ, сигурно не може да буде пример хиперполитизације. Напротив, тамо без икаквих ограничења власти делује мноштво споља финансираних невладиних организација, које раде на ’промени свести‘ младих. Још један важан детаљ. Ако се каже да је помоћ фокусирана на Сарајево и Херцеговачко-неретвански кантон у коме претежно живе Бошњаци, односно Хрвати, а једино на целу Републику Српску у којој претежно живе Срби, онда испада да проблеми са политизацијом и некритичким мишљењем првенствено постоје у једном ентитету. Истовремено, етнички подељене школе или одељења, које се у образложењу такође спомињу као проблем, постоје искључиво у бошњачко-хрватској Федерацији, а не у Републици Српској“, закључак је нашег саговорника.
У документу у који је РТ имао увид, у опису програма се наводи да је пројекат предвиђен за пет година. Аутори програма, између осталог, наглашавају да су многе школе подељене по етничком принципу, док уџбеници наводно само продубљују постојеће несугласице у друштву. Првобитно ће се рад у оквиру пројекта спроводити на територији Сарајевског и Херцеговачко-неретванског кантона и Републике Српске. Али ако пројекат буде успешан, могао би се проширити на целу територију Босне и Херцеговине. Да би се овај циљ постигао, активност програма је подељена на четири главне области: припрема и обука нових предавача, повећање квалификације постојећих кадрова, стварање повољног окружења за обуку и подстицање расправе о реформама у образовању.
У документу се такође додаје да би резултати програма требало да буду опипљиви и након истека његовог рока.
