У ракетном нападу снага НАТО-а 20. маја 1999. године у 00.50 сати погођен је КБЦ „Драгиша Мишовић“ и тада су погинули седам гардиста, три пацијента и чувар. Уништена је зграда неурологије, а оштећене су зграде Дечје и Гинеколошко-акушерске клинике и просторије правне службе болнице и рачуноводство, преноси Танјуг.
Венце на спомен-плочу положили су данас чланови породица настрадалих, министар одбране Александар Вулин, председник Скупштине града Никола Никодијевић, директор КБЦ „Драгиша Мишовић“ проф. Владимир Ђукић.
Отац погинулог гардисте Бранислав Пејчиновић каже да је родитељима најтеже што гардисти нису оставили потомство иза себе.
„Погинули су млади људи, који иза себе нису оставили никога, осим уцвељених родитеља. Нико иза себе није оставио потомство, што нама родитељима тешко пада. Наставићемо да их се сећамо и да се окупљамо на овај датум“, рекао је Пејчиновић.
Министар одбране Александар Вулин поручио је да Србија није урадила ништа да би изазвала НАТО агресију и да боле изјаве које долазе из међународне заједнице да жале за цивилним жртвама током НАТО агресије.
„То није довољно. Није довољно да жалите за цивилима, морате да жалите и за нашим војницима и полицајцима. Нико нема право да убије војника или полицајца у једној сувереној и слободној земљи. Нико нема право да уништи животе, обогаљи породице некоме зато што је војник или полицајац“, рекао је министар.
Он је додао да се од међународне заједнице очекује извињење не само за цивилне жртве, већ извињење за све људске жртве, сваког војника и полицајца, јер ниједан војник ни полицајац није смео да буде убијен у НАТО агресији.
„Дубоко жалимо, патимо, сећамо се, нећемо никада заборавити, не можемо ни да опростимо. Тражите опроштај, не од политичара и државе, већ од породице, родитеља и њихове деце. Кажите да жалите, не само за цивилима, него и за војницима и полицајцима“, нагласио је Вулин.
Директор КБЦ „Драгиша Мишовић“ проф. Владимир Ђукић каже да су у лицемерној акцији „Милосрдни анђео“ НАТО снага погађане болнице, мостови, обданишта.
„Имали смо несрећу да КБЦ ’Драгиша Мишовић‘ буде легитимна мета зликовцима. Погинули су наши неуролошки пацијенти који нису могли да побегну, непокретни пацијенти. Поред њих су све време били медицинске сестре и лекари. Поносимо се историјом, а не смемо да заборавимо и опростимо оно што се десило“, рекао је Ђукић.
Председник Скупштине града Никола Никодијевић рекао је да је жал за погинулима исти као и првог дана и да је то један од најстрашнијих злочина који се десио 1999. године.
Подсетио је да су страдали војници који су били на одслужењу војног рока, који су имали 18, 19, 20 година, као и непокретни пацијенти.
„Обавеза нас је да се као озбиљно држава и озбиљно друштво сећамо свих невино страдалих људи у НАТО агресији и да чувамо мир и да не дођемо у ситуацију више никада да слободу бранимо људским животима“, нагласио је Никодијевић.
У НАТО бомбардовању болнице КБЦ „Драгиша Мишовић“ погинули су гардисти Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић, као и пацијенти Бранка Бошковић, Зора Бркић и Радосав Новаковић.
