Ново истраживање даје одговор на то питање и показује како у 93 одсто парадајза недостаје верзија гена која му даје његов посебан укус.
Упркос томе што мислимо да је кривац генетска модификација, узрок томе заправо лежи у узгајивачима, тј. њиховом покушају да извуку највећу економску корист из парадајза, преноси хрватски „Експрес“.
Током времена гени који појачавају укус изгубили су се или су током процеса размножавања негативно одабрани. Зато данашњем парадајзу из супермаркета недостаје генетске разноликости, па тако и укус, пише „Биг тинк“.
„Током производње парадајза произвођачи се већином фокусирају на оно што ће им повећати производњу, попут величине самог плода и доброг подношења складиштења. Неки гени који су укључени у остале важне квалитете, особине плода и њихове реакције на стрес, током овог процеса су изгубљени“, рекао је Зангјун Феи са Универзитета Kорнел.
Њихова открића објављена су у магазину „Нејчер генетикс“, у којем су анализирани генетски подаци 725 парадајза, култивисаних и дивљих. Та открића су важна због генетске различитости.
Затим су те податке упоредили с домаћим геномом парадајза „хајнц 1706“, који се често користи као репрезентативни пример генома парадајза. Анализа је показала да већини парадајза које се могу пронаћи у супермаркетима недостаје тај редак облик гена који им даје укус.
