Турска куповина руског ПВО система С-400, одбијање Анкаре да се повинује америчким ултимативним захтевима да одустане од куповине руског наоружања, највероватније и јесте разлог изненадне америчке војне дарежљивости према Грчкој. Заправо, када год би у прошлости односи Вашингтона према Атини или Анкари дошли у кризу, Америка је „поправљала“ те односе испорукама наоружања оној другој страни. И то се Атини и Анкари директно и саопштавало.
Једна од полуга америчке спољне политике јесте и политика продаје наоружања, или стратегија донација истога. Мало Грцима, мало Турцима, зависно ко колико слуша великог газду у Вашингтону.
Исто се може рећи и за америчку политику донација наоружања за војску Хрватске. Американцима се свакако не свиђа то што Русија донира наоружање Србији, Вашингтон за то не може, тек тако, да и јавно оптужи и Москву и Београд, па су се Амери послужили матрицом понашања у случају Грчке и Турске.
На 30 модернизованих тенкова Т-72 и 30 модернизованих оклопних возила БРДМ-2, које је Русија донирала Србији, Вашингтон одговара намером да Хрватској донира 60 комада борбених возила пешадије „бредли“. Истина, та америчка оклопна возила требало би да буду модернизована, но и без модернизације оваква каква су данас, за балканске прилике то су одлична оклопна борбена возила. У овом часу Хрватска има већи број модерних оклопних борбених возила точкаша од Србије.
Америка намерава да до 2025. године испоручи Хрватској и 12 хеликоптера УХ-60М. Уз додатну опрему и обуку посада за те хеликоптере вредност америчке донације Хрватској износи 53 милиона долара. Са америчким хеликоптерима УХ-60М Загреб намерава да до 2025. године замени флоту старијих руских хеликоптера типа Ми-8 и Ми-17.
Иначе, Хрватска је флоту руских хеликоптера зановила још 2007. и 2008. године када је на име клириншког дуга бившег Совјетског Савеза бившој СФРЈ набавила 10 транспортно-јуришних хеликоптера Ми-171Сх, који су затим и модернизовани 2017. године у оквиру посла вредног 26,9 милиона евра. Модернизацију су извели „Зракопловни технички центар“ у Великој Горици крај Загреба и руски 810. Ваздушно-ремонтни завод из Чите.
Крајем ове године та два завода треба опет да изврше ремонт тих хрватских хеликоптера и да им продуже век трајања све до 2027. године. Како су ти хеликоптери јако овисни од руске логистичке подршке, и у том смисли рањиви за употребу држава-чланица НАТО-а као што је Хрватска, то се Вашингтону жури да што пре пренаоружа Загреб америчким типом хеликоптера. Ако се уједно тиме може послати и одговарајућа политичка и војна порука Србији и Србима, за Вашингтон је то онда добар потез.
Односно, не баш суптилна политика слања порука кроз испоруке и донације оружја…
Шта преостаје Србији да уради? Једино да набави од Русије нове борбене и транспортне хеликоптере, плус модерне ПВО системе. Пошто живимо у времену када се поштује само војна сила. Колико сте јаки, толико сте у праву…
