Самостална српска демократска странка први пут самостално излази на изборе за Европски парламент, који се одржавају 26. маја. То значи да би Срби из Хрватске могли да имају свог представника у парламенту ЕУ.
Кампања са билбордима „Знате ли како је бити Србин у Хрватској“, „Рођен у Хрватској“, „Еуропа је и Европа“, „Европа и твоја и моја“, на којим су циљано измешана два писма, латиница и ћирилица, изазвала је велику реакцију у целом региону. На кога је усмерена, какав је циљ кампање?
— Хтели смо да повећамо свест и ЕУ и Хрватске о проблемима који су остали и пошто је земља ушла у ЕУ. Уместо да Хрватска постане што европскија и што толерантнија, она некако није још довољно европска. Овом кампањом ставили смо некима огледало пред лице, а некима пред савест. Резултат кампање је и да се на једном од мојих билборда појавила порука. Дописано је „само љубав“ и нацртано је срце.
Међутим, кампању су ипак обележиле негативне поруке на билбордима СДСС-а?
— Ми знамо да ти који то пишу нису у већини, али нису баш ни појединачни инцидент. Исцепани плакати, прошарани усташким паролама и најстрашнијим претњама показују оно што смо ми знали. Те поруке се појављују и по зидовима и мање-више нико није реаговао. Све се то дешава и на интернету и није само ствар кампање, годинама смо изложени разним увредама. Оно што је нама значајно јесте да све изнесемо на светло дана и да упозоримо и друге да постоји проблем. Желимо да се то не игнорише и да се Хрватска јавност запита зашто се то догађа. У том смислу, наше питање „Знате ли како је бити Србин у Хрватској“ наравно да није било усмерено Србима, они знају како је бити Србин у Хрватској. Питање је усмерено широј друштвеној јавности за коју ми мислимо да можда не примећује или не поклања довољно пажње инцидентима који стварају тескобу и забринутост с разлогом код многих Срба у Хрватској. Усмерено је и према Европи зато што мислимо да они људи који представљају Хрватску у ЕУ никада ријеч нису рекли о томе.
Какве су реалне шансе да постанете члан Европског парламента?
— Мислимо да ће око 30 одсто грађана изаћи на изборе, као на референдум Хрватске за улазак у ЕУ, што је око милион бирача. У тим околностима треба нам 5 одсто да пређемо праг, али да бисмо били сигурни, то је око 60 хиљада. То је тешко постићи јер и код Срба, као и код Хрвата, постоји апатија. Један број људи каже да им је то далеко и да можда није толико важно, зато смо хтјели овом кампањом да покажемо људима, пре свега Србима у Хрватској, а онда и Србима који имају хрватско држављанство, као и другим мањинама и грађанима, да ови избори јесу важни и да то јесте историјска прилика. Сматрамо да би улазак СДСС-а у Европски парламент охрабрио српску заједницу, а мислим да би нам јако помогло и у скидању стигме. Мислим да би требало да имамо глас да бисмо могли понекад да се супротставимо предрасудама и стереотипима.
На чије све гласове рачунате?
— Сматрали смо да је веома важно да привучемо што је више могуће Хрвата, али и припадника мањина, јер не говоримо само о Србима. Многе друге групе се у Хрватској осећају спутано и нису представљене, многи Хрвати који су, рецимо, критиковали домовински рат или тај мит одмах се дирају и каже им се: „То можеш да говориш у своја четири зида, али не у јавности“. Тако да мислим да је наша порука допрла даље од српске заједнице и да су се многи нашли понуканим да нам помогну. И Ћиро Блажевић је један од њих. Питање је у каквој држави желите да живите, у држави у којој се људима прети само зато што су друге националности, желите ли да живите у земљи која тврди да је европска и тражи равноправност са великим играчима у ЕУ, а кад се ради о малим играчима у властитој земљи нетолерантна је, не жели ниједно ћирилично слово. Очекујемо гласове свих и тиме показујемо да смо врло интегрисани у друштво. Е сад је лоптица на другој страни, знате, Срби су у Хрватској гласали за Хрвате врло често на председничким изборима. Сад постављам питање, да ли је теби, ако си Хрват, проблем да гласаш за мене или не желиш само због тога што сам Србин. Није питање да ли мањина жели да се укључи или не, ми желимо да се укључимо, ми сматрамо Хрватску својом земљом, али је питање да ли Хрвати желе да се ми укључимо у ту земљу у потпуности или сматрају да постоји неки невидљиви зид који се не може прећи.
Ни сами Европљани нису заинтересовани за излазак на изборе за Европски парламент, као ће онда Срби који су избегли из Хрватске бити заинтересовани да гласају?
— Што се тиче грађана који живе у Србији и другде, ми рачунамо на њихов глас. Разумем да су досад можда и говорили да немају за кога да гласају у Хрватској, али сад имају. Хтели бисмо да они буду интегрисани у политички простор, колико желе и могу. Разумемо да постоје велике препреке да се врате, и мислим да никоме није више у интересу него њима каква је Хрватска. Да ли је непријатељска према Србима и посебно избеглим Србима, или у Хрватској ипак има неког ко говори пријатељски и ко би онда могао и на Европском нивоу и на нивоу Владе да говори у њихово име.
Регистрација за гласање у Амбасади Хрватске у Београду и Конзулату у Суботици завршена је 15. маја, али то не значи да неће моћи да гласају они који се нису регистровали. Ко све и како може да гласа?
— Позвали смо и позивамо и даље све грађане који имају хрватско држављанство да искористе ту шансу и да изађу на изборе 26. маја. То могу да учине у Амбасади Хрватске у Београду или у Конзулату у Суботици. Они који имају на својим хрватским документима адресу у Србији, могу да изађу без регистрације за изборе, а они који имају хрватске документе на којима је адреса у Хрватској, требало је да се региструју до 15. маја. Али ако су то пропусти, ипак могу да гласају, али ће морати да стоје у два реда. Дакле, важно нам је да изађу, сваки глас нам је важан јер 60.000 није мало.
